Antivakcionalisti su lak politički plen, iako su oni uvereni u suprotno, da su prozreli nadublje tajne vladanja, smatra Jasmina Lukač u svom autorskom tekstu na portalu Demostata. ”Stvarnost doživljavaju tako kao da ih ona u liku korona pandemije izopštava, kao da više nemaju svoje mesto u svetu niti će ga imati. Na površini oni osećaj izopštenosti maskiraju sumnjom u sigurnost i učinak vakcine, ubeđenošću u zloupotrebu tog izuma od strane luciferske planetarne elite i njene “farmakomafije”. To psihičko stanje izopštenosti koje spas traži u prostim i biblijskim objašnjenjima, pothranjuju i dve činjenice. Prva je, da su usled korone ljudi mnogo više zatvoreni i usredsređeni na sebe i razmišljanje o svojoj sudbini, da su svi društveni kontakti smanjeni, a i obim svakodnevnih poslova. Mnogi rade od kuće, mnogi ne znaju da li će zadržati zaposlenje. Druga je da su usmereni na praćenje medija, i da osećaju da nešto nije u redu sa medijskom slikom, kakvog god da su političkog opredeljenja. Ta medijska slika sveta im deluje lažna i protivurečna. Kako ne veruju ili sve manje veruju medijskoj zvaničnoj verziji pandemije, potreban im je neko ko potvrđuje njihove strepnje i teskobe, ko govori jezikom njihove izopštenosti. To što je i taj sam protivurečan u stavovima poput doktora Branimira Nestorovića, najmanje im je bitno, bitno je da u njemu prepoznaju sličnog sebi. Bitno im je i da je na primer i doktor Nestorović izopšten sa glavnih medija i preseljen na Internet, kao što se i oni sami osećaju izmešteni iz glavnog društvenog toka.”.
”Antivakcionalisti su kroz udruženje Živim za Srbiju, bili i učesnici parlamentarnih izbora u junu 2020. U koaliciji sa krajnje desničarskom i antimigrantskom grupom Levijatan, antivakcionalisti su osvojili 0,70 odsto glasova, u brojevima – 22.691. Za nekoliko stotina glasova pretekli su izdajnike opozicionog bojkota u liku građanskog udruženja Jedan od pet miliona i njihovih 22.265 glasova ili 0,63 odsto. Antivakcionalisti su osvojili dvostruko više glasova od Čedomira Jovanovića, koji je u koaliciji sa nekim manjinskim udruženjima, dosegao 10.000 glasova, i trostruko više od Velimira Ilića i Zorana Živkovića koji su dobili po oko 7.800 glasova. Sve u svemu, antivakcionalisti su bolje prošli i od “mladih lica srpske politike” iz Jedan od pet miliona, a i od starih ličnosti iz nekadašnjeg DOS-a, grupacije koja je smenila, uhapsila i izručila Slobodana Miloševića Hagu. Za dolazeće predsedničke izbore, problem bi mogao biti u tome što su antivakcionalisti ne toliko protiv sistema (i Aleksandra Vučića) koliko su pomereni izvan njega”.
”Na sličan način svoje pristalice privlačili su 90-tih radikali i to čistom makijavelističkom veštinom Vojislava Šešelja i njegovih saradnika, kojom su i održavali stabilno i verno biračko telo Srpske radikalne stranke. Njihovi glasači su bili ljudi koji su nadolazeći talas liberalnog kapitalizma, slično kao sada pandemijski, doživljavali kao slom i kraj svog sveta, a da u novom koji nastaje na ruševinama Jugoslavije, za njih neće biti mesta. I to bukvalno, niti radnih mesta, niti da su predstavljeni u politici, niti da su poštovani u medijima… Valja napomenuti da je tu doživljaj bio presudan, a ne stvarno stanje. Za radikale su glasali i dobrostojeći intelektualci što niko ne bi rekao po njihovom društvenom statusu, isto kao i osiromašene prekodrinske izbeglice. Zbijali su se oko vođstva radikala, verujući da će Šešelj, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i drugi, uspeti nešto da promene kad tad u njihovu korist. Ima mišljenja da je Vučić zaista i donekle uspeo, odnosno da je nastankom Srpske napredne stranke, njenim dolaskom na vlast 2012. i potonjom vladavinom izvršena ozbiljna društvena revolucija. Tom revolucijom jeste sačuvan establišment nastao u vreme Miloševića, ali su u novu srednju klasu ušli slojevi stanovništa, za koje tako nešto nije bilo moguće ni tokom Miloševićevog, ni tokom DOS-ovog vremena za mandata Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.”
Ceo tekst pročitajte na portalu Demostata ovde.
