O policijskoj represiji i hapšenjima učesnika nedavnih protesta ispred Skupštine Srbije, razgovarali smo za portal Budite informisani sa Ivanom Zlatićem, predsednikom Socijaldemokratske Unije (SDU), koji je aktivan i u inicijativi Krov nad Glavom.
Ivan Zlatić
Mnogi komentatori aktuelne policijske represije tvrde da ovakav stepen policijske brutalnosti nije viđen ni u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Da li je to i tvoj utisak?
Protiv demonstranata se primenjuju metode koje režim inače svakodnevno primenjuje prema nezaštićenim ljudima
Ako dekontekstualizujemo represiju i poredimo samo policijske metode i nivo nasilja, današnja brutalnost protiv demonstranata bi isto tako mogla da se uporedi i sa nasiljem protiv nacionalističkih demonstracija 2008. godine. Mislim da takva poređenja više skrivaju nego što otkrivaju. Kontekst je bitno drugačiji. Miloševićev režim je bio paranoičan zbog međunarodne izolacije i pocepan iznutra zbog raznih sukoba oko podele pljačkaškog plena, i to je tada bio jedan od generatora nasilja nad demonstrantima i političkim protivnicima. Vučićev režim je integrisan u međunarodnu zajednicu, ima podršku i saradnju sa imperijalnim i regionalnim silama i sa zapadne i sa istočne hemisfere, pa je mnogo primerenije porediti policijsku brutalnost u Srbiji danas sa postupanjem policije protiv antisistemskih protesta u SAD i Francuskoj, ako uopšte sa nečim treba da se poredi. Mislim da je od istorijskih paralela važnije da razgovaramo o razlozima zbog kojih današnji režim pojačava represiju, kao i o tome kakve metode protiv građana policija primenjuje u “mirnodopsko” vreme, kad nisu politički protesti i kad se nasilje događa nezaštićenim pojedincima. Jer nije policija 7. jula 2020. godine izvadila sa dna fioke neki priručnik iz devedesetih, očistila ga od prašine i ponovo pročitala, nego sada po komandi režima primenjuju protiv demonstranata metode koje inače svakodnevno primenjuju prema nezaštićenim ljudima, daleko od očiju i srca javnosti.
Deluje da su policijska represija i sudska odmazda usmereni prvenstvo nad demonstrantima koji se nisu sukobljavali sa policijom. Takođe, bilo je uočljivo da je policija suzavac ispaljivala u pravcu mirnih demonstranata. Ko su ljudi u pritvoru i ko je već osuđen po brzinskom postupku i na kakve kazne?
Ljude je na ulice izveo bes zbog krajnje neodgovornog postupanja vlasti
Da, naročito na demonstracijama u Beogradu i Novom Sadu mogli smo jasno da vidimo taj igrokaz između očigledno ubačenih grupa koje izazivaju nasilje, i policije koja onda na to “odgovara” nasiljem prema demonstrantima. Međutim mislim da moramo prihvatiti da je i među stvarnim demonstrantima bilo ljudi koji su se takođe agresivno ponašali, i da ne treba da se ograđujemo od tih ljudi. Ja sam pripadnik organizacije koja je poznata po nenasilnim metodama borbe, mislim da ne moram posebno da objašnjavam za kakve taktike se zalažem. A zalažem se za nenasilne taktike jer mislim da su one uspešnije za ostvarenje onih istih pravednih ciljeva za koje se bore i ljudi koji se zalažu za neke druge taktike. Na ovim protestima smo videli puno ljudi koji svoje potpuno opravdano nezadovoljstvo izražavaju metodama sa kojima se ja možda ne slažem, ali to nije ključno pitanje. Ključno je da je ljude na ulice izveo bes zbog krajnje neodgovornog postupanja vlasti tokom zaraze, bes zbog potpuno razorenog zdravstvenog sistema koji nije u stanju da nas zaštiti, bes zbog sadističkog ekonomskog sistema zbog kog je položaj ljudi tokom zaraze dodatno pogoršan, i naročito bes zbog ciničnog i prostačkog okrivljavanja naroda za greške vlasti koje su dovele do eskalacije zaraze. Sada je najvažnije da se opravdani bes naroda artikuliše u zahteve za efektivnim rešenjima. Ne umanjujem naravno ni važnost taktičkih pitanja, bitno je da taktike budu uspešne, i zato ću se uvek zalagati za nenasilje, ali čini mi se da nas je i režim malo navukao da sada više pričamo o taktici nego o politici.
Da li su pripadnici Krova nad glavom posebno targetirani? Odnosno, da li su protesti iskorišćeni da bi se policija obračunala sa aktivistima Krova nad glavom?
Uhapšeno je više stotina ljudi
Ne verujem. Mislim da je broj uhapšenih ljudi toliko veliki da je prosto statistički bilo neminovno da se među njima nađe i neko od naših aktivista. Još uvek nema preciznih podataka koliko ljudi je pohapšeno od 7. jula, ali iz parcijalnih podataka koje čujemo od organizacija koje pružaju pravnu pomoć uhapšenima verovatno se radi o više stotina ljudi. Ilustracije radi, našeg druga Mirana Pogačara uhapsili su na protestu 8. jula u Novom Sadu i odveli ga čak u Vrbas, jer su te noći pritvorske jedinice u Novom Sadu bile prepune.
Ko su advokati i organizacije koje su se angažovale na odbrani i zastupanju uhapšenih? Kome uhapšeni i pretučeni mogu da se obrate?
Dominantan broj uhapšenih su mlađi od 25 godina. Cilj represije je da se mladi obeshrabre od suprotstavljanja nepravdi
Više organizacija i političkih stranaka je javno ponudilo pomoć uhapšenima, između ostalih A11, Beogradski centar za ljudska prava i Yucom. Od organizacija koje pružaju pravnu pomoć uhapšenima čuli smo da su dominatan broj uhapšenih mlađi od 25 godina. Očigledno je jedan od ciljeva represije da se mladi obeshrabre od suprotstavljanja nepravdi i bilo kakvog društvenog angažmana. Podsećam javnost da je i Združena akcija Krov nad glavom delom nastala tako što su joj se priključili mladi koji su učestvovali u protestima 2017. godine i koji su nakon okončanja protesta želeli da nastave da se bore za svoje zahteve kroz konkretan aktivistički rad. Čini mi se da je režim naučio tu lekciju i da sada posebno hoće da zastraši mlade da im više nikada ne padne na pamet da protestuju i da se angažuju u društvenim borbama. Zato je dragocen angažman svih organizacija za ljudska prava da pruže pravnu pomoć uhapšenima, jer ako ova represija postane “nova normalnost”, borbe protiv nepravde će se marginalizovati na grupice pojedinaca. Mera aktivizma treba da bude solidarnost, a ne suluda hrabrost i spremnost na nadčovečanske rizike, tako da odbranom ljudi od represije danas mi ustvari čuvamo mogućnost da se u društvu razvija solidaran otpor nepravdi.
U javnosti se pominje da je sud presuđivao na osnovu predrasude da policajac nema razloga da laže. Međutim, poznato je da policajci često uhapšenima prete, ako ne priznaju krivicu, da će svakako njihove kolege svedočiti da su počinili određena krivična dela iako za to nema stvarnih dokaza.
Režim je otkrio kakva mu je stvarna priroda i kada nisu protesti
Naši sudovi tradicionalno više veruju policiji nego građanima. To nije samo u ovoj situaciji, to je stvarnost našeg pravosuđa o kojoj mogu da svedoče svi ljudi koji dopadnu šaka policiji samo zato što su siromašni, opljačkani u ratovima, privatizaciji i štednji, i sada primorani da hrane svoje porodice radeći u sivoj ekonomiji. Ili samo zato što su Romi, ili samo zato što su beskućnici, ili prosto samo zato što kažu policajcu: “Zašto da ti dam ličnu kartu, šta sam uradio?” Kad na jednoj strani imaju iskaz građanina, a na drugoj iskaz policije, naši sudovi primenjuju samo jedan zakon, koji ima samo jedan član: “Sit gladnom ne veruje!” Sada je ta praksa samo još više ogoljena jer se od progona ugroženih ljudi bez glasa u našem društvu prenela na političke sukobe za koje postoji mnogo veći interes medija. Mislim da je sada jako važno da se i nakon protesta pažnja javnosti zadrži na policiji i pravosuđu. Mislim da je režim već zažalio zato što je hapsio aktiviste i aktivistkinje na protestima i navukao na sebe dodatan bes. Sada treba da zažali što je pustio javnost u zatvore i sudnice i pokazao kakva mu je stvarna priroda i kada nisu protesti.
Razgovarao: Milenko Srećković
