Kada bi pripadnici jedne strane službe hteli dugoročno da unište državu kao što je Srbija, samo bi trebalo da podrže aktivnosti trenutne vlasti u našoj zemlji. Da li je vlast SNS-a samo produžena ruka stranih interesa može biti predmet debate ali uništavanje društva kojem svedočimo podjednako je efikasno kao i kad bi strane agenture umešale svoje prste. Ima i gorih metoda koje bi protiv nas neka strana sila mogla da primeni ali i ove koje trenutna vlast sprovodi dovoljne su za razaranje čije će posledice osećati buduće generacije.
Autor: Milenko Srećković
Milenko Srećković
U nastavku ćemo razgovarati o metodama uništavanja koje trenutno primenjuje sadašnja vlast, koja, ironično, svoje protivnike naziva ’’domaćim izdajnicima’’ i ’’stranim plaćenicima’’ dok svim snagama sprovodi pre svega interese stranih korporacija i stranog kapitala, i pljačka svoje građane i državni budžet gde god stigne. Ipak, glavni cilj grupacije na vlasti je lični a ne tuđ – a to je očuvanje vlasti po svaku cenu.
Držanje naroda u siromaštvu
Siromaštvo većine naroda i egzistencijalni strah su jedni od najvažnijih razloga što je SNS tako dugo na vlasti. Osoba koja jedva sastavlja kraj s krajem može biti ucenjivana na različite načine i eksploatisana do krajnjih granica izdržljivosti. Kada pripadnici vlasti toj osobi učine neizvesnom samu egzistenciju – pretnjom da joj neće obnoviti radni ugovor ako ta osoba ne obezbedi izvestan broj sigurnih glasova za vladajuću stranku – vlast zadobija potpunu kotrolu nad njom: nad onim šta radi, nad onim šta govori i nad njenim uticajem u širem krugu bližnjih. SNS-u ne odgovara da se većina građana ikad izdigne iz siromaštva jer bi takve građane teže kontrolisala i ucenjivala.
Problemu siromaštva SNS pristupa na tri glavna načina:
- Ukoliko dođe do određenih pozitivnih ekonomskih pomaka, SNS ih promoviše kao svoje zasluge iako im najčešće ni na koji način nije doprineo. Rast određenih privrednih oblasti bi čak bio i veći nego što jeste, da nije SNS-a na vlasti i njihovog ‘’ugrađivanja’’. IT sektor, kao vodeći, raste zahvaljujući kompetentnosti zaposlenih i rukovodstva IT kompanija ili, generalno, zahvaljujući opštem duhu vremena. Vlast u tome nema nikakvih zasluga ali zato koristi trend digitalizacije da bi novac iz državnog budžeta prebacivala u privatne džepove ljudi bliskih sa stranačkim prvacima.
- Siromašnima i nezaposlenima SNS obezbeđuje zaposlenje po modelu ekonomskog rasta koji je uspostavio Mlađan Dinkić u vreme vlasti Demokratske stranke. Taj model zapošljavanja omogućava zaposlenima da prežive ali njihov kvalitet života je jako loš. Čak ni za ovakav model niskog kvaliteta SNS nema nikakve zasluge. Mnoge kompanije ovog tipa došle su u Srbiju dosta pre nego što je SNS došao na vlast – FIAT, Yura, itd.
- Potencijalna individualna nezadovoljstva niskim ekonomskim standardom SNS pokušava da suzbije kreiranjem lažne slike o tome kako je situacija nikad bolja, kako se nikad nije živelo ovako dobro, i kako je za sav taj neviđeni uspeh zaslužan Aleksandar Vučić. Da bi održao tu lažnu sliku o ‘zlatnom dobu’, SNS se služi spornim statističkim pristupima u analizi ekonomskih uspeha i, naravno, predstavljanjem masovne migracije u inostranstvo kao uspehom u smanjenju nezaposlenosti. Pored toga, SNS osećaj individualnog i društvenog siromaštva ublažava redovnim podsticanjem neosnovanog patriotskog ponosa. Takav pristup, osim što treba da podstakne sirotinju da uživa u svom siromaštvu, služi i prikrivanju izdajničke prirode sadašnje vlasti.
Podsticanje gluposti, neznanja, mračnjaštva, sujeverja i nacionalne samozaljubljenosti
U bliskom srodstvu sa siromaštvom je i masovno zaglupljivanje koje SNS takođe zdušno podstiče radi opstanka na vlasti – dok glupost, sama po sebi, doprinosi dugoročnom osiromašenju i propadanju društva. Osobe skromnog iskustva koje se informišu iz režimskih medija žrtve su brojnih pogrešnih uverenja u kojima ih vladajuća grupacija namerno drži. Medijska promocija silnih nadrilekara, teoretičara zavere i religioznih mračnjaka nije slučajna. Konstantno podsticanje neosnovane nacionalne samozaljubljenosti, osećanja izuzetnosti i umišljene veličine deo je ovih manipulacija i zamagljivanja jasnog uvida u realnost. Podsticanje ovakvih osećanja u narodu treba da, pre svega, posluži kao kompenzacija za bedni život koji živi.
Prezir prema obrazovanju i kritičkom i logičkom razmišljanju zasnovanom na precizno utvrđenim činjenicama, uz promovisanje idolatrije, dogmatizma, fanatizma, nadrilekarstva i sujeverja – vodi nas tu gde jesmo. Imamo ogromnu masu stanovnika koji nisu sposobni da donesu čak ni odluku koja bi bila u njihovom sopstvenom interesu a kamoli u interesu celog društva. Autodestruktivna usmerenost onemogućava i smislenu kolektivnu akciju pa nas zateknu i prijatno iznenade retki trenuci uspešnog samoorganizovanja kakvo je bilo 4. decembra prošle godine tokom protesta protiv Rio Tinta.
Finansiranje stranih korporacija uz suzbijanje domaće privrede
Siromašan narod, gledano interesima krupnog kapitala, izvor je jeftine radne snage a jeftina radna snaga je važna za stvaranje velikih profita multinacionalnih korporacija. Strane korporacije započinju poslovanje u tuđoj zemlji da bi eksploatisale jeftinu radnu snagu i prirodne resurse. One nemaju interesa da bilo šta popravljaju u zemlji u kojoj posluju. One su tu samo privremeno da uzmu što veći profit i sem toga ih ništa više ne zanima. Većina poslova koji se na takav način obezbeđuju omogućavaju zaposlenima puko preživljavanje upitnog kvaliteta.
Kako onda objasniti činjenicu da vlast državnim novcem finansira isplate zaposlenih u stranim korporacijama iznosima koje idu i do deset hiljada evra po radnom mestu?! Ne postoji ekonomsko opravdanje za davanje subvencija kompanijama koje i inače ostvaruju ogromne profite. Ne postoji nikakav nacionalni interes da strane korporacije budu privilegovanije u odnosu na domaća preduzeća. Kako stvari trenutno stoje, država finansira inostranu konkurenciju i time ugrožava poslovanje domaće privrede. Ukoliko bi vlast domaćoj privredi dala jednaku šansu, među domaćim privrednim akterima mogao bi da se pojavi neko ko bi hteo da svoju stečenu ekonomsku moć upotrebi na opštu društvenu korist – a to vlastima nikako ne bi odgovaralo.
Privilegovanje nedostojnih
Upadljivo je da su brojne odgovorne funkcije zauzeli ljudi ukaljanog ugleda, nedostojne prošlosti i tankih kvalifikacija za poziciju koju zauzimaju. Kako bi zadržali svoje pozicije spremni su da gaze po leševima, redovno se učlanjuju u vladajuće stranke, i učestvuju u brojnim spornim i korumpiranim poslovima. Svojim stranačkim šefovima odužuju se tako što prikupljaju glasove za njih po selima i gradovima koristeći se podmićivanjem, pretnjama i ucenama. Oko sebe okupljaju ambiciozne karijeriste kojima je potrebno učlanjenje u stranku kako bi postigli nešto u svojim životima. Koriste raznorazne ”kebare” da aplaudiraju svim štetočinskim potezima pripadnika vlasti.
Kako sprečiti dalje urušavanje
Pre svega treba ukazati na destruktivna delovanja a zatim i učestvovati u njihovom kolektivnom sprečavanju. Treba izdvojiti sve one koji svojom zlonamernošću, koristoljubivošću ili glupošću doprinose daljem urušavanju života u Srbiji. Treba ih označiti kao neprijatelje naroda i izolovati ih sve do trenutka dok se ne stvore povoljni uslovi da sudski odgovaraju zbog zloupotreba vlasti, uništenja, pljačke, i korupcije. Bez suprotstavljanja svima onima koji uništavaju Srbiju, naša zemlja neće imati dugu budućnost.
Izvor: www.milenkosreckovic.com
Milenko Srećković je nezavisni autor, novinar i publicista. Objavio je knjigu „Korporativni imperijalizam: Zone eksploatacije u Srbiji” (2015) i zbirku publicističkih tekstova ”Svako zaslužuje spas” (2015). Pisao je kolumne za list „Politika” u periodu 2013-2017. godine. Autor je dokumentarnog filma: Just a Witness (2016). Diplomirani je filolog Opšte književnosti i teorije književnosti. Osnivač je organizacije „Pokret za slobodu”. Vlasnik agencije Spektrum RS.
