Svaki četvrti građanin na pragu siromaštva

Statističari računaju da materijalna oskudica najviše preti osobi koja živi sama, a ima manje od 19.381 dinar na raspolaganju, kao i tročlanom domaćinstvu koje živi s manje od 34.886 dinara mesečno.

Skoro svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva

Skoro svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, ističe se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom Siromaštvo i socijalna nejednakost u 2019. godini, u kome se naglašava da su u najvećem riziku deca i mladi, nezaposlene osobe kao i stanovnici ruralnih oblasti. Stručnjaci naše nacionalne statističke ustanove objašnjavaju da se svake godine izračunava takozvani prag rizika od siromaštva, a ovogodišnja računica pokazuje da se u najvećem riziku od materijalne bede nalaze osobe koje žive same i čija su mesečna primanja manja od 19.381 dinar.

Кada je reč o porodici, računica je sledeća: u riziku od siromaštva nalaze se domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina, čija su mesečna primanja ispod 34.886 dinara, kao i četvoročlana domaćinstva s dvoje odraslih i dvoje dece mlađih od 14 godina, koja mesečno zarađuju manje od 40.700 dinara. Posmatrano prema starosti, u najvećem riziku od siromaštva nalaze se deca i mladi od 18. do 24. godine, a u najmanjem osobe starije od 65 godina.

Analiza Republičkog zavoda za statistiku potvrđuje socijalnu logiku – najvišu stopu rizika od siromaštva imaju domaćinstvima s troje ili više dece. Naime, više od polovine višečlanih porodica nalazi se u riziku od materijalne bede. I samohrani roditelji s jednim detetom ili više izdržavane dece teško sastavljaju kraj s krajem – statistika svedoči da se 41 odsto singl roditelja nalazi u riziku od siromaštva. Osim njih, u nezavidnoj situaciji nalazi se i svaka druga nezaposlena osoba i skoro petina penzionera.

U riziku od siromaštva nalazi trećina mališana i svaka treća mlada osoba u našoj zemlji

Međutim, ono što stručnjake posebno zabrinjava jeste činjenica da se u riziku od siromaštva nalazi trećina mališana i svaka treća mlada osoba u našoj zemlji. Na to je nedavno upozorila i Mreža organizacija za decu Srbije, koja je istakla da se oko 400.000 mališana u Srbiji nalazi u riziku od siromaštva. Кako u razgovoru za naš list ističe predstavnik ove organizacije Saša Stefanović, u apsolutnom siromaštvu živi 96.000 dece, što čini 7,8 odsto dečje populacije. Prevedeno s jezika statistike to, između ostalog, znači da trećina roditelja u Srbiji ne može svom detetu da priušti čak nijednu knjigu. Studija Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da 40 odsto stanovnika Srbije ne može da podmiri mesečne obaveze, dvoje od troje ljudi u Srbiji ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, polovina nije u mogućnosti da obezbedi neočekivani trošak u iznosu do 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva. Uz to, svaki osmi stanovnik Srbije ne može sebi da priušti adekvatno zagrevanje stana. Istraživanje o subjektivnom osećaju siromaštva takođe je upozorilo da oko 60 odsto naših sugrađana živi teško ili veoma teško. Dodatnih 30 odsto kaže da živi s izvesnim teškoćama. Svega četiri odsto stanovnika izjavilo je da u Srbiji živi lako.

Na pitanje koje aspekte života najviše ugrožava siromaštvo, psiholog i istraživač Centra za demokratiju Sarita Bradaš jednostavno odgovara – sve.

– Zbog ograničenih novčanih mogućnosti osoba mora da redukuje svoju ishranu, a štednja na kvalitetu ishrane vrlo brzo se odražava na zdravlje. O tome veoma ilustrativno govori podatak da svaka treća osoba u našoj zemlji ne može sebi da priušti obrok s mesom svaki drugi dan ili njegov vegetarijanski ekvivalent. Ako živite u materijalnoj oskudici, veliko je pitanje da li možete adekvatno da zagrejete domaćinstvo u kome živite. Siromaštvo gura decu na socijalne margine jer njihovi roditelji nisu u mogućnosti da izdvoje 1.000 dinara za novi, odnosno 600 dinara za polovni školski udžbenik, pa deca često ne mogu da se školuju, već su primorana da rade slabije plaćene poslove u takozvanoj sivoj ekonomiji i nastavljaju da se vrte u začaranom krugu siromaštva – upozorava naša sagovornica.

Podatak o tome da se čak 41 odsto samohranih roditelja nalazi u riziku od siromaštva može se posmatrati u svetlu teze da singl roditelji nemaju pomoć ni države, ni bivšeg partnera, zaključuje Sarita Bradaš i dodaje da se u posebno nezavidnoj poziciji nalaze oni koji imaju decu s invaliditetom. Naime, ovi roditelji najčešće nisu u mogućnosti da rade jer u zajednici ne postoje usluge podrške mališanima.

Izvor: Politika; Autor: Katarina Đorđević

Share
error: Sadržaj je zaštićen!!!