Teorije zavere pružaju osećaj kontrole nad događajima

U svom tekstu pisanom za portal Vox Danagal Jang, profesorka komunikacije i političkih nauka na Univerzitetu u Delaveru, tvrdi da teorije zavere pružaju kratkoročnu utehu u neizvesnim vremenima. Mnogi su očajni da osete kontrolu nad pandemijom a osećaj besa usmeren ka nekom ”krivcu” pruža upravo to.

Ona navodi studiju socijalnih psihologa koji su proučavali kako bes i strah imaju različite uticaje na to kako mislimo o sebi i svetu u kojem živimo. Istraživanje je zaključilo da je bes (za razliku od straha) povezan sa povećanim osećajem izvesnosti, kontrole i optimizma. Posebno u slučajevima kada ljudi razmišljaju o ”dvosmislenim događajima” – kao što je smrt mladih ljudi ili nemogućnost nalaženja posla – bes pruža veći osećaj kontrole. Kada bes podstakne osećaj kontrole, za njim usledi osećanje optimizma.

U nesigurnim okolnostima, informacija koja nam pomaže da usmerimo naše negativne emocije prema nekoj meti je psihološki utešna. Kada se osećamo bespomoćno u situaciji koja je i kompleksna i porazna, identifikacija ljudi i institucija koje treba ”kriviti” nam pruža dobar osećaj.

Profesorka Jang je govorila o svojim osećanjima kada je saznala da je njen muž oboleo od tumora zbog čega je ona na internetu počela da traga za uzrocima tog oboljenja. Kad god bi naišla na potencijalni uzrok, njen bes bi joj ulio dodatnu energiju, oslobodio je osećanja bespomoćnosti, pokazao joj metu i pomislila bi da postoji neka aktivnost koju bi mogla da preduzme. Osećala je da bi mogla da dođe do pravde, osvete ili makar do osećaja kontrole. Umesto da tuguje, ovakva aktivnost joj je dala motivaciju da ustane iz kreveta i osećaj da bi mogla da učini nešto.

Privlačnost teorija zavere je velika posebno u kontekstu strašnih tragedija kao što su 11. septembar ili trenutna pandemija, jer povećavaju osećaj kontrole. Takvi narativi obično ukazuju na postojanje neke tajne zavere od strane moćnih aktera koji rade iza scene, ili da izazovu užasan haos ili da ga proizvedu. Bes koji onda osećamo prema ovim ”moćnim akterima” praćen je osećanjem efikasnosti (uverenja u našu sposobnost da efikasno živimo i snalazimo se u svetu), a time i povećanja verovatnoće da ćemo preduzeti akciju – angažovanjem u politici, protestu ili u traženju pravde za bližnjeg koji je oboleo.

Prihvatanje neizvesnosti umesto pokušaja da je kontrolišemo

Ovakva osećanja kolektivne nesigurnosti, bespomoćnosti i negativnosti značajno doprinose popularnosti teorija zavera u vezi sa epidemijom SARS-CoV-2 koje cirkulišu internetom. Verovatno ste videli one koji na društvenim mrežama tvrde da je Bil Gejts odgovoran za virus (nije), ili da 5g antene nekako pojačavaju dejstvo virusa (ne pojačavaju), ili je možda neko od prijatelja podelio propagandni dokumentarni film ”Plandemija” u kojem diskreditovani biolog Dr Džudi Mikovic iznosi nekoliko lažnih tvrdnji – među njima i uverenje da maska ”bukvalno aktivira vaš sopstveni virus” (ne aktivira).

Svaljivanje krivice i prihvatanje odgovora o pandemiji koje daju teorije zavere i navodi o tajnim planovima mogu pružiti utehu kratkoročno. Ali takve akcije neće rešiti krizu i sigurno nam neće pružiti mir.

Na društvenim mrežama mogli su se videti i zdraviji načini odnosa prema epidemiji: ljudi koji su šili maske, pomagali komšijama da nabave hranu, bavili se baštovanstvom ili izražavali zahvalnost medicinskim radnicima. Ovakve akcije predstavljaju zdraviji odnos prema haosu i traumi – koji nije zasnovan na besu ili strahu već u prisutnosti i zahvalnosti, i podrazumevao je duboku toleranciju za neizvesnost.

spektrum kooperativa

Share
error: Sadržaj je zaštićen!!!