Udruženje frilensera: Srbija je već zaradila 410 miliona evra od frilensera

U javnosti je već danima glavna tema poreski dug koji država potražuje od frilensera za period od proteklih pet godina. Dok brojni frilenseri svedoče da im je Poreska uprava davala pogrešne informacije i odvraćala ih od plaćanja poreza, kao i da im država ne priznaje radni staž i zdravstveno osiguranje iako od njih traži velike svote novca, pojavile su se prve procene o tome koliko frilensera ima u Srbiji i koliko oni zarađuju, kao i koliko oni već sada doprinose ekonomskom razvoju i stabilnosti zemlje.

udruženje frilensera

Kako se može pročitati u članku koji je nedavno objavio Mondo, u Srbiji radi oko 100 000 frilensera koji u proseku zarađuju 80 000 dinara mesečno. U skladu sa pomenutim procenama, u prva dva kvartala ove godine, kada je ekonomska kriza zahvatila zemlju i tradicionalna radna mesta, frilenseri su radeći preko interneta u srpsku ekonomiju koja se gasila upumpali skoro 50 milijardi dinara i tako je održali u životu! Sav novac koji su frilenseri zaradili potrošen je u Srbiji: na plaćanje računa i kupovinu proizvoda i usluga na domaćem tržištu. Kada se te procene uporede sa zvaničnim podacima NBS o bruto društvenom proizvodu (BDP) u tom periodu, vidi se da su frilenseri u njemu direktno učestvovali sa oko 2%. Međutim, njihovo učešće je još i veće zato što su prodavnice u kojima su oni ostavljali novac, taj isti novac kasnije koristile za kupovinu robe od svojih dobavljača, što se takođe računa u BDP, tako da je ukupan uticaj frilensera na BDP još veći.

Bez frilensera srpska ekonomija bi bila za barem 2% manja.

Može se zaključiti da bi bez frilensera srpska ekonomija bila za barem 2% manja. To se može protumačiti tako da bi svaka 2 radnika na 100 zaposlenih u Srbiji ostala bez posla, odnosno svake 2 prodavnice od 100 njih bi se zatvorile ako bi Srbija oterala frilensere ili ih primorala da prestanu sa radom.

Ako se pogleda period od pet godina unazad, frilenseri su u zemlju uvezli devize u vrednosti od skoro 500 milijardi dinara! I taj novac je potrošen u Srbiji: od toga je 20%, 100 milijardi dinara, odnosno gotovo milijardu evra, otišlo direktno u budžet Republike Srbije na ime PDV-a. Poređenja radi, samo od tog novca koji je Srbija dobila, Ministarstvo zdravlja moglo bi da se finansira tri godine prema Zakonu o budžetu donetom 2019.

Frilenseri su u ekonomski sistem Srbije uneli novac u iznosu od 30% svih direktnih stranih investicija.

Budući da frilenseri plate primaju iz inostranstva, njihova zarada se može smatrati direktnom stranom investicijom. U prvih šest meseci ove godine, uz procene do kojih je javnost došla, frilenseri su ekonomiju Srbije uvećali za preko 410 miliona evra! Preliminarni podaci NBS pokazuju da su direktne strane investicije u Srbiju u tom periodu iznosile oko 1 480 miliona evra. To znači da su frilenseri u ekonomski sistem Srbije, sami, bez ikakve pomoći i podsticaja države, uneli novac u iznosu od 30% svih direktnih stranih investicija! Isti podaci NBS pokazuju da su od prvog do drugog kvartala 2020. direktne strane investicijs u Srbiju opale za skoro 132 miliona evra. Kako se zbog pandemije može očekivati da se strana ulaganja dalje smanjuju, jasno je da je kapital koji frilenseri privlače u Srbiju izuzetno važan za njen ekonomski opstanak. Koliko je uticaj frilensera pozitivan za finansije Srbije, pokazuje i da su direktne strane investicije cele jedne Nemačke u Srbiju iznosile tek oko 123 miliona evra za isti period za koji su frilenseri privukli kapital od 410 miliona evra. A suštinska razlika je što frilenseri ne traže nikakve subvencije od države – za razliku od stranih investitora koji od države direktno dobijaju 10 000 evra po otvorenom radnom mestu.

Da frilenseri nisu radili preko interneta, oni bi bili na socijalnoj pomoći, na koju kao građani Srbije imaju zakonsko pravo. Za period od proteklih pet godina, ako se uzmu procene o broju i zaradi frilensera koje je objavio Mondo, Srbija bi morala da izdvoji 51 milijardu dinara za socijalnu pomoć za frilensere, da oni nisu našli način da se izdržavaju preko interneta.

Još jedna stvar se ne sme smetnuti sa uma. Da frilenseri nisu radili preko interneta, oni bi bili na socijalnoj pomoći, na koju kao građani Srbije imaju zakonsko pravo. Za period od proteklih pet godina, ako se uzmu procene o broju i zaradi frilensera koje je objavio Mondo, Srbija bi morala da izdvoji 51 milijardu dinara za socijalnu pomoć za frilensere, da oni nisu našli način da se izdržavaju preko interneta. Umesto da budu trošak za svoju državu, frilenseri su u njen budžet u tom istom periodu direktno ubacili 100 milijardi dinara, samo od PDV-a.

Kako se tradicionalna ekonomija zasnovana na lokalnom tržištu gasi u vreme pandemije, jasno je da okosnicu oporavka i razvoja ove zemlje čine frilenseri, koji mogu da rade od kuće i koji su se za svoja primanja izborili na svetskom tržištu. Zvanični podaci NBS pokazuju da je ukupan BDP Srbije opao za 32 milijarde u drugom kvartalu ove godine usled pandemije korone. Taj pad je posledica gašenja radnih mesta u tradicionalnoj ekonomiji u uslovima pandemije, za razliku od frilensera koji su nesmetano radili od kuće. Bez frilensera, pad bi bio mnogo veći i direktno uticao na plate i radna mesta kako radnika u privatnom, tako i onih u javnom sektoru, ali i na penzije i životni standard svih građana uopšte. Matematika je takođe kristalno jasna: nikome u Srbiji se ne isplati da uništi frilensere – ni državi, ni društvu, jer oni već i sada održavaju ekonomiju Srbije u životu, a bez njih neće biti moguć ni budući razvoj, ni oporavak od pandemije.

spektrum kooperativa

Share
error: Sadržaj je zaštićen!!!