Skip to content 
U 2026. godini zidovi se sve češće tretiraju kao oblikovana površina sa specifičnim materijalnim karakterom i slojevima koji utiču na percepciju prostora i svetlost u sobi.
U prethodnim godinama dominirale su neutralne boje i jednostavni finiši, ali sada se trend pomera ka zidovima sa teksturom i slojevitim tretmanima koji imaju konkretan vizuelni karakter.
U praksi, to znači da se klasični pristup, krečenje i farbanje, nadograđuje tehnikama koje stvaraju dubinu, taktilnost i izražajnije oblike.
Zidovi se posmatraju kao aktivni deo enterijera koji utiče na doživljaj prostorije i njen karakter.
Kako će ove promene izgledati u stvarnosti, otkrivamo kroz 7 najpopularnijih dekorativnih tehnika za zidove u 2026. godini.
1. Teksture inspirisane prirodom – naglasak na izbor materijala i njihov izgled na zidu
Dekorativne tehnike koje se oslanjaju na prirodne materijale zauzimaju značajno mesto u današnjim enterijerima. Umesto jednostavnih boja, zidovi se tretiraju površinama koje podsećaju na kamen, zemlju ili mineralne strukture.
Takvi finiši se često primenjuju u dnevnim sobama ili trpezarijama gde je prostorija centralna.
Najprepoznatljivije karakteristike ovih tehnika su nepravilne površine i slojevitost strukture – zid izgleda kao da je ručno obrađen. Efekat koji se postiže jeste osećaj čvršće, definisanije površine, naročito pod uticajem dnevne svetlosti.
Takvi zidovi su pogodni za prostoriije poput dnevnih soba, hodnika ili prostora za odmor, ali i kao akcentni element u spavaćim sobama.
Ploče sa teksturom inspirisane prirodom mogu se održavati klasičnim suvim ili blago vlažnim čišćenjem, ali agresivno pranje i često prekrečavanje nisu preporučljivi.
Za izvođenje ovakvih tehnika često je neophodan kvalitetan molerski alat poput gletera, teksturnih valjaka, malter-lopatica, dekorativnih četki i špatula, koji omogućavaju preciznu obradu površine i postizanje ravnomernog efektaa.
2. Polirani malter i venecijaner – slojevi sa suptilnim sjajem
View this post on Instagram
Polirani malter, poznat i kao venecijaner, jedan je od najstarijih i istovremeno najaktuelnijih finalnih tretmana zida.
Tehnika podrazumeva nanošenje više tankih slojeva maltera na zid, gde se zatim uz pažljivo poliranje dobija finiš koji podseća na kameni ili mermerni efekat.
U praksi, ovo znači da zid može imati površinu sa blagim refleksijama svetla i suptilnim varijacijama u nijansi. Zbog takvih osobina, ova tehnika je često izbor za dnevne boravke, hodnike i trpezarije gde svetlost igra veliku ulogu. Završna površina može delovati neutralno, ali sa dovoljno karaktera da bude samostalni dekorativni element.
Prednosti i napomene:
- stvara vizuelnu dubinu
- odličan izbor za sobe sa prirodnim osvetljenjem
- zahteva precizno nanošenje i iskustvo izvođača
Održavanje je slično kao i kod tradicionalnih maltera, ali je bitno izbegavati grubo pranje zbog površinskog sloja koji daje specifičan efekat.
3. Mikrocement – savremen izgled sa industrijskim prizvukom
View this post on Instagram
Mikrocement je tanka završna obloga koja se nanosi direktno preko već postojećih površina, poput betona ili čak keramike. Ova tehnika omogućava glatku, kontinualnu završnicu bez vidljivih spojeva.
Tabela: Poređenje mikrocementa sa klasičnim malterima
| Aspekt | Mikrocement | Klasični malteri |
| Nanosenje | tanak sloj | slojevito, deblje |
| Izgled | moderan, industrijski | raznovrstan, prirodan |
| Održavanje | relativno jednostavno | umereno zahtevan |
| Primena | dnevne, spavaće, kupatila | sve prostorije |
Primenjuje se često u modernim i industrijskim stilovima uređenja, ali može funkcionisati i u neutralnijim enterijerima. Nedostatak je što ova tehnika može biti zahtevnija za izvođenje i potrebna je precizna priprema podloge i pažljiva aplikacija.
4. Dekorativne boje i tonirana gradacija – slojevi bez šablona
Jedan od trendova koji se sve više razvija jeste rad sa slojevitim bojama i toniranim gradacijama bez eksplicitnih šara ili motiva. Ovakav pristup kreira suptilan prelaz nijansi na zidu, često kroz tehnike mešanja boja neposredno na površini.
Najčešće se primenjuje u dnevnim sobama i spavaćim prostorijama, a efekat zadržava prostor vizuelno čistim i slojevitim.
Tipične osobine ove tehnike:
- prelazi tonova zasićenosti boje
- ne zahteva specijalne materijale
- usklađivanje sa različitim stilovima uređenja
5. Reljefne strukture i 3D finiši – kontrasti i senke naglašavaju oblik i strukturu
U 2026. godini reljefne površine postaju čest izbor za akcentne zidove, posebno u dnevnim boravcima i hodnicima. Ove teksture se postižu nanošenjem debljih materijala ili specijalnih maltera koji stvaraju trodimenzionalne oblike.
Takvi zidovi imaju sposobnost da hvataju svetlost i senke, što doprinosi vizuelnoj dinamici prostora. Ove tehnike se često koriste na jednoj površini: na primer, zid pored kaminа ili uz sofu kao fokusni element enterijera.
- izvođenje je obično zahtevnije
- moguće je kombinovati sa rasvetom radi naglašavanja oblika
6. Panelling i drvene obloge – prirodan i topao pristup
Drvene ili poludrvene obloge i paneli ostaju aktuelni jer dodaju višu taktilnu dimenziju površini zida. Takav zid donosi drugačiji osećaj ambijenta nego potpuno glatka, obrađena površina, jer taktilne karakteristike utiču i na to kako svetlost pada na zid.
Iako tehnika potiče iz tradicionalnih pristupa, u 2026. se koristi tako što naglašava svetlosno-hrapave površine, umesto klasičnih uniformnih panela.
Takve površine su pogodne za dnevne i spavaće sobe, ali se koriste i u manjim prostorima poput kancelarija ili čitaonica kako bi zid dobio dimenziju bez nametanja forme. U paru sa blagim nijansama zida ili neutralnom pozadinom, paneli se integrišu u celinu bez stvaranja vizuelnog haosa.
7. Tapete sa strukturama – sem tradicionalnih uzoraka
Tapete se 2026. više ne koriste samo kao ukras sa motivima. Nova generacija tapeta uključuje strukturirane i taktilne površine, sa opcijama od tkanine do vlakana koja stvaraju dubinu bez jarkih šara.
Tehnika tapetiranja sa trompe l’oeil efektima (realistična optička iluzija trodimenzionalnog prostora na dvodimenzionalnoj površini) ili teksturiranim vlaknima može biti efektan ali i suptilan izbor za zidove koji su u funkciji prijemčivosti prostora. Ove tapete se koriste u dnevnim sobama, hodnicima ili spavaćim sobama gde se želi kombinovati vizuelna slojevitost sa praktičnim održavanjem.
Da li ste znali?
Trompe l’oeil (franc. „prevariti oko“) je slikarska tehnika i umetnički efekat koja koristi preciznu perspektivu, svetlost i senku (chiaroscuro) kako bi naslikani objekti izgledali kao stvarni, često se koristeći za vizuelno proširenje enterijera, oslikavanje murala ili tapeta.
Bonus – Boje zidova koje su u trendu 2026. godine
U 2026. ne radi se samo o dekorativnim tehnikama i strukturama – boja zida i dalje snažno utiče na doživljaj prostora. Umesto povratka čistim neutralnim sivim ili bezličnim belim nijansama, u trendu su topliji, zemljani tonovi i dublje nijanse koje unose karakter u prostor.
@renovaarchTop 5 boja koje su uvek u trendu♬ Cosmopolitan – emasongs
Najčešće boje koje dominiraju enterijerima ove godine
- Zemljane nijanse – boje poput terakote, okera, toplih bež tonova i maslinasto zelene postaju standard za živopisnije zidove sa više ličnog izraza.
- Duboke nijanse bordo i tamne šljive – ove boje se sve češće koriste na akcentnim zidovima jer unose vizuelnu dubinu i bogat ton bez agresivnog efekta.
- Prigušeni zeleni tonovi – maslinasta, žalfija i eukaliptus nijanse postaju alternativa “novim neutralnim”, jer se dobro slažu sa prirodnim materijalima i teksturama.
- Plavo-zelene nijanse – nijanse koje balansiraju između plave i zelene mogu zid učiniti vizuelno zanimljivijim, a opet nenametljivim.
- Tamne plave i bogati akcenti – tamnoplava ili slične bogate nijanse pružaju osećaj definisanosti zida bez potrebe za jakim dekorima.
Topli tonovi često idu uz prirodne materijale poput drveta ili kamena, dok tamnije nijanse služe kao akcenti za određene zone u prostorijama.
U kontekstu dekorativnih tehnika koje smo opisali u ovom vodiču, boja zida postaje dopuna površinskoj obradi – svojevrsna veza između teksture, svetlosti i ostalih elemenata u prostoru
Kako dekorativne tehnike oblikuju enterijer 2026.
U 2026. godini sve češće vidimo pristup u kome se zidovi biraju s namerom – ne zbog mode, već zato što efekat površine ima uticaj na percepciju i doživljaj prostora. Od tehnika inspirisanih prirodom do savremenih materijala poput mikrocementa, svaka metoda nudi konkretan vizuelni rezultat koji utiče na funkciju i atmosferu prostorija.
Važno je da pri izboru dekorativnog tretmana uzmete u obzir kvalitet izvođenja, tehničke zahteve i dugoročnu održivost. Zid koji se tretira detaljno biće integralni deo prostora koji upotpunjuje njegov karakter, a ne samo površina sa bojom.
