Broj penzionera u Srbiji koji prima invalidsku penziju je oko 239,000, što čini 14,5% od ukupnog broja penzionera u zemlji. Pravo na invalidsku penziju ostvaruju osobe kojima je, prema proceni nadležnih medicinskih komisija, trajno smanjena radna sposobnost pre nego što su ispunili uslove za starosnu penziju.
Visina invalidske penzije zavisi od staža, visine uplata doprinosa, kao i od zdravstvenog stanja. Isto važi i standardnu penziju.
A u nastavku ćemo više o tome koliko iznose minimalna i maksimalna invalidska penzija u Srbiji.
1. Koliko iznose minimalna, prosečna i najviša invalidska penzija?
Minimalna invalidska penzija za većinu penzionera iznosi oko 20.631 dinar, dok je najniža penzija u kategoriji poljoprivrednika oko 17.000 dinara.
Prosečna invalidska penzija u Srbiji trenutno iznosi oko 42.150 dinara mesečno, prema mesečnom izveštaju PIO Fonda.
Najviša invalidska penzija dostiže veće iznose zavisno od specifičnih okolnosti, uključujući radni staž, vrstu posla i doprinose, a može se kretati oko ili iznad 50.000 dinara mesečno za one s najdužim radnim stažom.
2. Uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju
Pravo na invalidsku penziju može ostvariti osiguranik kojem je radna sposobnost potpuno izgubljena pre ispunjavanja uslova za starosnu penziju.
Najbitniji uslovi zavise od uzroka invaliditeta.
1. Invalidnost uzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću
Pravo na penziju ostvaruje se bez obzira na dužinu radnog staža.
2. Invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada
Potrebno je najmanje pet godina radnog staža.
3. Invalidnost nastupila pre 30. godine života
Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života:
- Do 20 godina: najmanje jedna godina staža.
- Do 25 godina: najmanje dve godine staža.
- Do 30 godina: najmanje tri godine staža.
Zahtev za invalidsku penziju uključuje medicinsku dokumentaciju i dokaze o plaćenim doprinosima, koji se predaju nadležnoj filijali PIO fonda. Za više informacija posetite zvaničnu stranicu PIO fonda.
3. Proces procene invalidnosti
Da bi osiguranik ostvario pravo na invalidsku penziju, mora proći kroz detaljan postupak procene radne sposobnosti koji sprovodi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond). Sledeći koraci obuhvataju ključne aspekte ovog postupka.
Prijava zahteva
1. Podnošenje zahteva
- Zahtev se podnosi nadležnoj filijali PIO fonda. Osiguranik mora priložiti medicinsku dokumentaciju koja dokazuje zdravstveno stanje, uključujući:
- Nalaze lekara specijalista,
- Dijagnostičke testove,
- Otpusne liste i druge relevantne medicinske dokumente.
2. dokumentacija iz privatnih klinika
Dokumentacija iz privatnih klinika može biti prihvaćena, ali mora biti overena pečatom ustanove i potpisana od strane ovlašćenog lekara.
Takođe pročitajte kolika vas penzija čeka sa 20 godina radnog staža.
Postupak procene invalidnosti
Komisija i veštačenje
Komisija za procenu invalidnosti uključuje lekare specijaliste koji procenjuju trajni gubitak radne sposobnosti na osnovu dokumentacije i fizičkih pregleda.
Specifični uslovi za odobravanje invalidske penzije zavise od vrste invaliditeta:
- Invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću
Pravo na penziju stiče se bez obzira na dužinu radnog staža. - Invalidnost nastala zbog bolesti ili povrede van radnog mesta
Potrebno je najmanje pet godina radnog staža. - Invalidnost nastupila pre 30. godine života
Minimalna dužina osiguranja zavisi od uzrasta i varira od jedne do tri godine osiguranja.
Troškovi i odluke komisije
Troškovi veštačenja
Prvostepeno veštačenje košta oko 4.700 dinara, dok drugostepeno veštačenje iznosi dodatnih 3.650 dinara.
Prvostepena i drugostepena komisija
U slučaju neslaganja sa prvostepenom odlukom, osiguranik može uložiti žalbu i zahtevati drugostepeno veštačenje.
Šta raditi u slučaju odbijanja komisije?
Ako osiguranik smatra da je nepravedno odbijen za invalidsku penziju, ima pravo da podnese žalbu na odluku komisije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond).
Potrebna dokumentacija za žalbu
- Originalna medicinska dokumentacija (npr. specijalistički nalazi i otpusne liste),
- Obrazac prvobitnog zahteva za invalidsku penziju,
- Prva odluka komisije,
- Dodatna medicinska dokumentacija (ako je dostupna),
- Identifikacioni dokumenti osiguranika (lična karta i zdravstvena knjižica).
4. Prava i pogodnosti korisnika invalidske penzije u Srbiji
Korisnici invalidske penzije u Srbiji mogu ostvariti niz dodatnih prava i pogodnosti koje im pomažu u svakodnevnom životu.
1. Popusti na komunalne usluge
Invalidski penzioneri mogu dobiti subvencije i popuste na komunalne usluge, kao što su voda, struja i grejanje. Ovi popusti su deo programa za energetski ugrožene kupce, što omogućava invalidskim penzionerima da smanje troškove osnovnih usluga. Detaljnije informacije mogu se dobiti u lokalnim centrima za socijalni rad i komunalnim preduzećima.
2. Besplatne zdravstvene usluge i lekovi
Invalidski penzioneri imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu u državnim ustanovama. Ova pogodnost uključuje specijalističke preglede i terapije, kao i lekove na recept u određenim slučajevima. Takođe, u slučaju potrebe za dugoročnim lekovima, invalidski penzioneri mogu dobiti lekove bez ili uz minimalno učešće u troškovima.
3. Olakšice u saobraćaju
U mnogim gradovima Srbije, invalidski penzioneri imaju pravo na povlastice za gradski i međugradski prevoz. Popusti na prevoz ili čak besplatne karte dostupni su zavisno od mesta prebivališta, dok u Beogradu i većim gradovima često uključuju posebne linije ili parking povlastice. Jedna od njih je i doživotna povlastica za gradski prevoz. Potrebne informacije možete pronaći u lokalnim saobraćajnim preduzećima ili opštinskim centrima za socijalnu pomoć.
Dostupne su i mnoge druge pogodnosti, kao na primer popusti u prodavnicama koje može dobiti kao korisnik penzionerske kartice.
5. Razlika između invalidske i starosne penzije u Srbiji
| Kriterijumi | Invalidska penzija | Starosna penzija |
|---|---|---|
| Uslovi za sticanje prava | Potreban potpuni gubitak radne sposobnosti; minimum pet godina staža (mlađi mogu imati kraći staž, npr., jedna godina za osobe do 20 godina) | Ispunjavanje starosnog praga (65 godina za muškarce, 63 za žene) i minimum 15 godina staža, ili 45 godina staža bez starosnog uslova |
| Visina penzije | Obračunava se prema stažu i zaradi, uz dodatne uvećane godine do starosnog praga; za povrede na radu računa se kao da korisnik ima 40 godina staža | Obračunava se na osnovu ukupnog radnog staža i uplate doprinosa tokom radnog veka |
| Rad tokom korišćenja penzije | Povremeni rad preko ugovora o delu je dozvoljen, ali puni rad može zahtevati ponovno ocenjivanje invalidnosti (izuzetak: vojska i policija) | Starosni penzioneri mogu raditi bez ograničenja i mogu podneti zahtev za povećanje penzije po završetku rada |
| Povoljnosti | Uvećan staž za korisnike mlađe životne dobi i za povrede na radu može povisiti iznos penzije; povoljnija za mlađe osobe sa kraćim radnim stažem | Viša penzija za osiguranike sa dugim stažom; dozvoljen rad pruža mogućnost dodatnog povećanja primanja u penziji |
Portal Penzionisani ističe sledeće: „Prema važećim propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ne postoji mogućnost da korisnik invalidske penzije kad napuni određene godine života stekne status korisnika starosne penzije“.
