Kao osoba koja se bliže susrela sa ovim stanjem mogu da kažem da je zaista zastrašujuće iskustvo ali da radom na sebi se vrlo uspešno prevazilazi, vraćajući svom životu energiju koja je zdrava i koja ne sputava ni na jedan način.
Ovaj tip anksioznog poremećaja se karakteriše kao nerealan, preteran i nelogičan strah koji osoba doživljava na mestima za koja procenjuje kao opasna i sa kojih je beg veoma otežan.
Etimološki agorafobija vodi poreklo od grčkih reči „agora“ što znači trg i „fobos“ što znači strah, u prevedenom značenju to bi bio strah od otvorenog prostora.
Ovaj strah najčešće dovodi do izbegavanja situacija poput javnih prostora, gužve, putovanja.
Simptomi agorafobije:
- Viskok stepen uznemirenosti
- Osećanje da ste bespomoćni
- Strah od boravka ne mestima sa kojih je teško pobeći
- Strah od gubitka kontrole
- Strah od izlaženja iz kuće duži vremenski period
- Strah da ostanete sami
Osoba koja pati od agorafobije može osećati strah od gubitka kontrole, panike ili sramote u tim situacijama.
U zavisnosti od osobe do osobe manifestacija agorafobije može varirati, neki ljudi mogu imati ozbiljne simptome koji ometaju svakodnevni život i samim tim utiču i na kvalitet života, dok kod drugih ljudi simptomi mogu veoma blagi.
Tipični simptomi agorafobije uključuju intenzivan strah!
Fizički simptomi su:
- Ubrzan rad srca
- Znojenje
- Osećaj gušenja
- Vrtoglavica
- Drhtanje
- Trnci u rukama i nogama
Ljudi sa agorafobijom često izbegavaju situacije koje izazivaju njihov strah. Na primer, mogu izbegavati putovanje vozom ili autobusom, za mene je odlazak u tržne centre ili javne događaje bilo nešto nezamislivo pa čak i napuštanje sopstvene kuće.
Ova izbegavanja mogu značajno ograničiti život osobe i dovesti do socijalne izolacije koje ako se ne tretira na pravi način može dovesti i do depresije. Stoga nemojte to činiti koliko god teško izgleda, odvažite se i radite stvari kojih se baš najviše plašite.
Različiti su faktori koji mogu doprineti razvoju ovog poremećaja, genetika može imati ulogu jer vrlo često se primećuje da osobe koje imaju bliske rođake koji se bore sa ovim problemom mogu i same da razviju ovaj poremećaj.
Stresne situacije ili traumaični događaji iz života mogu povećati rizik od razvoja agorafobije.
Lečenje ovog stanja može biti veoma uspešno, uglavnom je to kombinovana terapija i različiti medikamenti, naravno sve zavisi od procene lekara u kojoj meri i kako se nosite sa ovim problemom.
Kognitivno-bihevioralna terapija je jedan od najefikasnijih tretmana za ovaj poremećaj. Ova terapija pomaže osobi da prepozna i promeni iracionalne misli i ponašanja koja doprinose njenom strahu i anksioznosti. Iz ličnog iskustva znam da je terapija vrlo efikasna, i da ono loše što je naučeno kao model takođe može da se zameni sa nekim novim i pozitivnim učenjem. Zahteva vreme ali vredi! U osnovi svega je samo strah i ništa više od toga.
Takođe, lekovi poput antidepresiva ili anksiolitika mogu se koristiti za smanjenje simptoma agorafobije.
Važno je naglasiti da agorafobija može biti veoma teška i onesposobljavajuća. Osobe koje pate od ovog poremećaja mogu se osećati zarobljeno ili ograničeno u svom svakodnevnom životu.
Zbog toga vam toplo preporučujem da potražite pomoć stručnjaka ukoliko primetite simptome agorafobije kod sebe ili nekog bliskog. Rano prepoznavanje i lečenje ovog poremećaja može značajno poboljšati kvalitet vašeg života.
Više o agorafobiji možete poslušati u videu Žarka Petrovića koji na odličan način objašnjava sa čim se to suočavamo i šta nam je činiti.
