Mnogi vlasnici pasa prepoznaju klasične simptome poput povraćanja ili dijareje, ali retko shvate da i blaže promene u ponašanju mogu ukazivati na probleme sa varenjem kod pasa.
A upravo ti prvi, tihi signali često čine razliku između brzog oporavka i ozbiljne komplikacije.
Iako se manji poremećaji mogu desiti i zdravim psima, ponavljajući ili intenzivni simptomi nikako ne bi smeli da se ignorišu.
U nastavku, biće reči o tome kako na vreme prepoznati simptome, kada reagovati odmah, koji su najčešći uzroci i kako pravilna ishrana može igrati ključnu ulogu u prevenciji i ublažavanju problema.
Kako funkcioniše digestivni sistem kod pasa
Da bi se razumele sve posledice koje donose problemi sa varenjem kod pasa, važno je znati kako digestivni sistem psa uopšte radi.
U osnovi, on funkcioniše po jednostavnom principu, ali sa specifičnostima koje ga razlikuju od ljudskog.
Proces varenja kod psa – korak po korak:
- Usta i pljuvačne žlezde
Žvakanje kod pasa je minimalno – većinu hrane gutaju brzo. Pljuvačka ne sadrži enzime za varenje, već pomaže u gutanju. - Želudac
Prva prava faza varenja – snažna kiselina razgrađuje proteine. Veoma važna tačka, jer tu počinju mnogi problemi ako pas unese nešto teško svarljivo. - Tanka creva
Tu se odvija većina apsorpcije nutrijenata. Svaki poremećaj u radu tankih creva može izazvati dijareju, nadutost ili gubitak težine. - Debelo crevo
Zaduženo za apsorpciju vode i formiranje stolice. Iritacija ovog dela često izaziva meku ili sluzavu stolicu. - Jetra i pankreas
Pomoćni organi koji luče enzime i hormone – njihova disfunkcija može izazvati ozbiljne smetnje u varenju, uključujući hronične tegobe.
Napomena: Psi imaju kraći digestivni trakt od ljudi, što znači da im varenje ide brže, ali su zato i osetljiviji na kvarljivu hranu, prejedanje i nagle promene u ishrani.
Zato izbor hrane ima presudnu ulogu. Psi sa osetljivim stomakom često bolje reaguju na obroke sa kvalitetnim izvorima proteina i bez suvišnih aditiva.
Acana hrana za pse je sve češća odluka vlasnika koji žele stabilnost u varenju svojih ljubimaca, jer je bogata prirodnim sastojcima i formulisana baš za podršku zdravlju digestivnog sistema.
Prvi, suptilni znaci da varenje ne funkcioniše kako treba
Problemi sa varenjem kod pasa se često javljaju postepeno i kroz naizgled bezazlene promene u ponašanju i apetitu.
Što ih ranije vlasnik primeti, to je veća šansa da se spreče ozbiljnije komplikacije.
Obratite pažnju na sledeće znake:
- Promene u apetitu – pas jede manje, izbirljiv je ili preskače obroke
- Povremeno povraćanje, naročito ujutru na prazan stomak
- Mekša ili promenljiva stolica (čas normalna, čas dijareja)
- Često ispuštanje gasova, uz nadut stomak
- Letargija – pas deluje umorno i nezainteresovano za igru
- Lizanje poda ili jedenje trave – kao pokušaj “čišćenja” želuca
Znak koji mnogi vlasnici ne primete:
Pas koji često liže usne, guta „na suvo“ ili se ponaša kao da pokušava da proguta nešto nepostojeće — može imati mučninu.
Ovi tihi simptomi su česti kod blažih, ali upornijih problema sa želucem.
Ako se ovakvi znaci ponavljaju više dana zaredom, ili se javljaju u kombinaciji, vreme je da se obavi veterinarski pregled.
Nisu svi simptomi alarmantni — ali svaki je vredan pažnje.
Kada treba odmah reagovati – hitni znaci
Iako neki problemi sa varenjem kod pasa mogu biti blagi i prolazni, postoje situacije kada čekanje nije opcija.
Određeni simptomi ukazuju na ozbiljno narušeno zdravlje i zahtevaju hitnu veterinarsku intervenciju — ponekad čak i u roku od sat vremena.
Posebno su rizični simptomi kod velikih rasa sklonih uvrtanju želuca (npr. nemačka doga, labrador, rotvajler), kao i kod mladih štenaca i starijih pasa sa slabijim imunitetom.
🚨 Hitni znaci koje ne treba ignorisati:
| Simptom | Šta može da znači |
|---|---|
| Iznenadno naduven stomak | Mogućnost uvrtanja želuca (GDV) – hitna situacija |
| Ponavljano povraćanje bez sadržaja | Može ukazivati na opstrukciju creva |
| Krv u stolici ili povraćanju | Potencijalni čir, trovanje ili upala creva |
| Pas stoji u “molitvenom” položaju | Znak bola u stomaku, često kod pankreatitisa |
| Ekstremna letargija, kolaps | Ozbiljna dehidracija, šok, sistemski poremećaj |
| Odbijanje vode duže od 12h | Rizik od dehidracije i zatajenja organa |
Ako primetite bilo koji od ovih znakova, ne čekajte. Unutrašnji procesi mogu biti ozbiljno ugroženi, iako vaš ljubimac deluje miran.
Brz odlazak kod veterinara često predstavlja razliku između jednostavnog tretmana i višednevne hospitalizacije.
Česti uzroci probavnih problema
Kada se jave problemi sa varenjem kod pasa, važno je sagledati širu sliku.
Ponekad je razlog očigledan — kao ostatak stola koji je pas „ukrao“ — ali vrlo često uzrok ostaje neprimetan bez dodatne dijagnostike.
Evo najčešćih uzroka, raspoređenih po učestalosti i ozbiljnosti:
- Neprilagođena ili nekvalitetna ishrana
Nagla promena hrane, previše masni obroci, ljudska hrana ili loš kvalitet granula mogu brzo izazvati dijareju, povraćanje ili nadutost.
Promena hrane mora da bude postepena – najmanje 5 dana kombinovanja stare i nove formule. - Paraziti i infekcije
Gliste, giardia ili bakterije poput Clostridium perfringens mogu izazvati akutne crevne smetnje — posebno kod štenaca ili pasa koji borave napolju.
Redovna antiparazitska zaštita je prvi korak u prevenciji ovih problema. - Stres i anksioznost
Putovanja, dolazak novog ljubimca ili promena rutine mogu poremetiti crevnu floru i izazvati tzv. stresnu dijareju.
Dokazano je da stres direktno utiče na motilitet creva kod pasa. - Gutanje stranih tela
Igračke, kamenčići, čak i komadi kostiju mogu izazvati delimičnu ili potpunu opstrukciju — što se manifestuje kroz uporno povraćanje, nadutost i apatiju. - Pankreatitis
Upala pankreasa se često javlja kod pasa koji dobijaju masnu hranu. Simptomi: jak bol u stomaku, “molitveni” položaj, učestalo povraćanje.
Potvrđuje se testiranjem enzima (lipaza, amilaza) kod veterinara. - Hronična stanja – IBD, alergije, EPI
Pas koji dugo ima meku stolicu, gubi na težini i ima problema sa upijanjem hrane možda pati od ozbiljnijih poremećaja creva ili pankreasa.
Problemi sa varenjem kod pasa koji traju duže od dve nedelje zahtevaju specijalizovanu dijagnostiku i ishranu pod nadzorom.
Kako vlasnik može da pomogne dok čeka veterinarski pregled
Postoje koraci koji mogu ublažiti simptome problema sa varenjem vašeg ljubimca dok ne stigne kod veterinara.
Ali postoji i nekoliko zamki koje bi mogle pogoršati stanje.
Šta možeš odmah da uradiš:
- Proveri da li pas pije vodu
Ponudi svežu, hladnu vodu više puta dnevno u malim količinama - Privremeno izbaci komercijalnu hranu
Pređi na kuvan pirinač + barenu piletinu (bez kostiju, začina) - Ograniči kretanje i stimulišuće faktore
Pas koji je miran lakše se nosi sa mučninom - Vodi dnevnik simptoma
Upisuj vreme poslednjeg obroka, povraćanja, stolice – pomoći će veterinaru
⚠️ Šta ne treba raditi:
- Ne davati ljudske lekove (npr. Ranisan, probiotike za ljude) bez saveta veterinara
- Ne forsirati psa da jede ako odbija hranu
- Ne nuditi masnu ili sirovu hranu „da bi pojeo nešto“
- Ne odlagati odlazak veterinaru ako se stanje pogoršava
Blaži simptomi mogu brzo preći u ozbiljne ako se ne prepozna pravi trenutak za intervenciju.
Kako veterinar dijagnostikuje problem
Kada vlasnik dovede psa zbog simptoma koji upućuju na probleme sa varenjem, veterinar ne može da postavi tačnu dijagnozu samo na osnovu spoljašnjih znakova.
Digestivni sistem je kompleksan, pa je za razumevanje uzroka često potreban niz dijagnostičkih koraka.
Najčešće metode koje se koriste:
- Fizikalni pregled: Veterinar palpira stomak, proverava bol, naduvenost, peristaltiku, temperaturu i stanje desni. Ovaj korak već može ukazati da li postoji sumnja na zapaljenje, opstrukciju ili bol.
- Laboratorijska analiza krvi i urina: Proveravaju se enzimi jetre, pankreasa (lipaza, amilaza), elektroliti, parametri dehidracije. Kod problema kao što su pankreatitis ili infekcija, vrednosti u krvi se često dramatično menjaju.
- Analiza stolice: Identifikuju se paraziti, bakterije, prisustvo sluzi, krvi ili nesvarene hrane. Posebno korisna kod dugotrajne dijareje i kod štenaca.
- Ultrazvuk i rendgen stomaka: Vizuelno prikazuju postojanje stranih tela, naduvenost, zadebljanje crevnih zidova, prisustvo tečnosti. Ponekad otkrije opstrukciju koju pas još ne pokazuje kroz tipične simptome.
- Specijalizovani testovi: Ako se sumnja na hronične poremećaje (EPI, IBD), koriste se TLI, cobalamin i biopsije creva. Dijagnostika može uključiti saradnju sa laboratorijama van zemlje, što zahteva vreme.
💡 Psi mogu imati subkliničke digestivne poremećaje – bez dijareje, ali sa lošim upijanjem nutrijenata. To se najčešće uočava kroz gubitak težine i slab kvalitet dlake, i potvrđuje se tek laboratorijskim putem.
Prevencija i dugoročno praćenje
Prevencija digestivnih smetnji često je jednostavnija nego lečenje, ali zahteva doslednost i pažljivo posmatranje psa u svakodnevnim uslovima.
Preporuke za zdrav digestivni sistem psa:
- Postepeno uvoditi nove namirnice ili granule (min. 5 dana tranzicije)
- Izbegavati ljudsku hranu – naročito masnu, začinjenu, sirovu
- Redovno sprovoditi antiparazitsku zaštitu (svaka 3 meseca ili prema preporuci veterinara)
- Obezbediti umeren fizički napor i rutinu – stres često pogoršava varenje
- Voditi evidenciju o stolici i apetitu, posebno kod pasa sklonih tegobama
- Birati hranu sa kvalitetnim izvorima proteina i bez punila
A šta je s probioticima?
Prema istraživanju objavljenom u Journal of Animal Science, dodavanje probiotika u ishranu pasa može poboljšati kvalitet stolice i smanjiti učestalost dijareje kod osetljivih jedinki. (https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5354029/ )
No, probiotike uvek treba uvoditi uz preporuku veterinara, jer pogrešan soj ili doza može imati suprotan efekat.
Dugoročno praćenje znači: ako se simptomi ponavljaju, obratiti pažnju na obrazac. Da li se javljaju nakon konkretne hrane? U stresnim danima? Na prazan stomak?
Pas koji jednom ima smetnje ne mora celog života biti „problematičan“. Uz dobar plan ishrane, pažnju i strpljenje, problemi sa varenjem kod pasa mogu postati samo retka i prolazna epizoda.
Zdrav stomak, zdrav pas
Digestivni sistem psa je tiha osnova njegovog celokupnog zdravlja. Kada varenje ne funkcioniše kako treba, to se brzo odražava na raspoloženje, energiju, pa čak i na ponašanje.
Zato je rano prepoznavanje simptoma jako bitno. Vlasnik ne mora da zna sve medicinske izraze, ali može da obrati pažnju na promene u stolici, apetitu ili ponašanju.
U tom trenutku — strpljenje, kvalitetna ishrana i podrška veterinara čine najveću razliku.
Često postavljana pitanja
