Na Balkanu postoji mnogo zabluda o terminu „nebinarnost“, jer je tek u poslednjoj deceniji došlo do porasta broja ljudi koji se javno identifikuju kao nebinarni.
Sproveo sam anketu među 50 ljudi u Vojvodini i bio sam šokiran otkrićem da samo 2 osobe imaju pozitivno mišljenje o ovoj temi. Dvadeset ljudi je bilo neutralno, dok je 22 osobe imalo negativan stav prema nebinarnoj identifikaciji. Preostali učesnici nisu želeli da odgovore.
Samo pominjanje termina „nebinarnost“ može uplašiti mnoge ljude jer su zbunjeni ovim konceptom. Zapravo, nije toliko komplikovano kao što se čini. Hajde da objasnimo!
Počnimo sa definicijom ove reči u kontekstu identiteta.
“Nebinarnost označava rodni identitet koji ne odgovara tradicionalnim shvatanjima o rodu, koja ukazuju na to da su svi pojedinci isključivo ili muškog ili ženskog pola.”
Jednostavno rečeno: osoba koja se identifikuje kao „nebinarna“ ne identifikuje se ni kao muško ni kao žensko.
Ako nebinarne osobe ne smatraju sebe za muško ili žensko, kako se onda identifikuju?
Identitet može biti složen, i zavisi od svakog pojedinca, ali za mnoge osobe „nebinarno“ jeste identitet. Umesto da koriste izraze ona/njoj ili on/njemu, većina nebinarnih osoba koristi izraz oni/njima jer je to neutralan termin.
Ako poznajete nekoga ko se identifikuje kao nebinaran, obavezno ih pitajte koje zamenice preferiraju, jer se neki ljudi i dalje osećaju ugodno kada ih oslovljavaju sa ona/njoj ili on/njemu, pre svega zbog toga što su svesni činjenice da gramatičke promene i padeži u našem jeziku mogu dovesti do još veće zabune.
Zašto se ljudi identifikuju kao nebinarni?
Postoji mnogo razloga zašto se neko može identifikovati kao nebinaran, ali česta zabluda je da je identitet „izbor“.
Postaviti pitanje „zašto“ neko ima taj identitet nije ispravno pitanje, jer nije stvar „zašto“, već „od kada“.
Razmislite, zašto bi neko dobrovoljno prolazio kroz teškoće javnog identifikovanja kao nešto što je izvan društvenih normi, kada je mnogo puta dokazano da osobe sa različitim identitetima imaju mnogo teži put ka prihvatanju od strane drugih ljudi? To je zato što je za njih njihov identitet neupitan.
Neko može izabratI da sakrije svoja prava osećanja maskirajući svoj identitet kao nešto drugo, ali način na koji se neko zaista oseća nikada nije stvar izbora.
Ljudi ne vole da im se govori šta mogu, a šta ne mogu da rade
Ovo je nešto s čime se mogu povezati ljudi svih identiteta. Da li vam se ikada desilo da radite neki kućni posao, a onda vas jedan od roditelja iz druge sobe pozove da uradite baš to što već radite?
To vas iznervira i odmah poželite da prestanete, zar ne? Ne želeti da radite ono što vam je rečeno je vrlo ljudska osobina.
Sada zamislite da stvarno želite da uradite nešto, ali vam kažu da ne možete samo zato što ste muško ili žensko. Taj osećaj je onda više od „inata“, jer se tiče i integriteta. Ljudi su umorni od slušanja da ne mogu da rade ono što žele.
Takođe, neki ljudi ne žele da budu ograničeni na određene stereotipe, ponašanja, hobije, interese i dugi spisak očekivanja koji se povezuju sa time da li ste ili muško ili žensko.
Naravno, ima i onih koji su potpuno u redu s tim da se prilagode društvenim normama o tome šta određeni pol može, a šta ne može da radi, ali treba da poštujemo i one koji se ne uklapaju u te standarde.
Na kraju krajeva, svi smo mi različiti i upravo to LGBTQ+ zajednica pokušava da promoviše – individualnost i slobodu da budete ono što zaista jeste.
Šta roditelji dece koja se identifikuju kao nebinarna treba da rade?
Slušajte ih. Pokušajte da razumete njihovu perspektivu bez osude. Nije lično, roditelj nije odgovoran za identitet deteta. Ono za šta jesu odgovorni je da podrže svoju decu i stvore sigurno okruženje u kojem mogu napredovati.
Verujte mi kada kažem da će potiskivanje identiteta deteta jer „znate šta je najbolje za njih“, naneti više štete nego koristi.
Deca koja nemaju podršku roditelja postaju nepoverljiva i depresivna. Ne možete kontrolisati kako se neko oseća, pa zašto im onda ne biste pomogli da prođu kroz to?
Ako vaše dete želi da se oslovljava drugačijim zamenicama, koristite ih. Ako želi drugo ime, koristite ga. Mnogo je jednostavno.
Evo vrlo snažnog citata tinejdžera koji se identifikuje kao nebinaran i koji je promenio svoje ime:
„Jedna od najgorih stvari koja se dešava meni i drugim nebinarnim ili trans osobama je oslovljavanje starim imenom, korišćenje rođenog imena koje više ne koristim ili viđenje tog starog imena na službenim dokumentima ili školskim formularima.
Moje staro ime predstavlja kutiju u koju sam bila stavljena od trenutka kada sam se rodila kao žensko. Predstavlja bol zbog pogrešnog oslovljavanja i bol zbog prisiljavanja u kategoriju kojoj nikada nisam pripadala. Ubrzo nakon što sam se roditeljima izjasnila kao nebinarna osoba, promenila sam ga. U početku im je bilo teško da se sete novog imena, ali ono što mi je bilo važno je da su se trudili.“
I za kraj
Važno je slušati i podržavati osobe koje se identifikuju kao nebinarne, jer je njihov identitet deo njihovog bića.
Svi zaslužuju slobodu da budu ono što zaista jesu, bez straha od osude ili neprihvatanja.
