Petak je, iza vas je nedelja kasnog odlaska na spavanje i ranog ustajanja, a onda se javlja poznato grebanje u grlu.
Prva pomisao obično bude promena vremena, klima uređaj ili kolega koji je prethodnih dana kijao. Ipak, razlog zbog kojeg je organizam lakše poklekao može da bude i mnogo jednostavniji – danima niste spavali dovoljno.
Veza između sna i imuniteta istražuje se godinama, a rezultati pokazuju da broj sati koje provodimo spavajući može da utiče na to kako organizam reaguje kada dođe u kontakt sa virusima i drugim uzročnicima infekcija.
Šta imuni sistem radi dok spavate?
Dok spavamo, telo ne miruje. Tokom prvog dela noći imuni sistem je posebno aktivan i priprema organizam za buduće susrete sa virusima i drugim uzročnicima bolesti. Istraživanja pokazuju da se tada pojačavaju procesi važni za odbranu organizma, dok su ćelije koje brzo reaguju na potencijalnu pretnju, aktivnije tokom dana.
Posebnu ulogu ima najdublja faza sna, takozvani sporotalasni san. Tada organizam održava nizak nivo kortizola, a povišen nivo hormona rasta i prolaktina, što istraživači povezuju sa efikasnijim stvaranjem imunološkog pamćenja, odnosno sposobnošću tela da prepozna virus sa kojim se već srelo i sledeći put reaguje brže.
Manje od šest sati sna značajno povećava rizik od prehlade
Najčešće citirano istraživanje o ovoj temi objavljeno je 2015. godine u časopisu Sleep.
Tim sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku pratio je 164 zdrave osobe starosti od 18 do 55 godina, koje su nedelju dana nosile senzor na ručnom zglobu. Zatim su ih smestili u hotel, dali im kapi za nos sa virusom prehlade i pet dana beležili ko se razboleo.
Rezultati su iznenadili i same autore. Učesnici koji su prethodne nedelje spavali manje od šest sati imali su 4,2 puta veće šanse da dobiju prehladu od onih koji su spavali duže od sedam sati. Kod osoba sa manje od pet sati sna rizik je bio 4,5 puta veći.
Vodeći autor istraživanja Arik Prater naveo je da je kratak san bio bolji pokazatelj rizika od prehlade od godina, nivoa stresa, prihoda ili pušenja. Podaci su pokazali i da se rizik primetno smanjuje kada se trajanje sna poveća sa manje od šest na šest do sedam sati.
Kako san menja odgovor na vakcinu?
Koliko san utiče na imunitet naučnici su pratili i kroz odgovor organizma na vakcine. Nakon vakcinacije telo stvara antitela, pa njihov nivo može relativno precizno da pokaže kako je imuni sistem reagovao.
Velika analiza objavljena 2023. godine pokazala je da su ljudi koji su u periodu oko vakcinacije spavali manje od šest sati imali slabiji odgovor antitela. Razlika je bila jasnija kod muškaraca, dok kod žena nije dostigla statističku značajnost. Zašto postoji ta razlika za sada nije potpuno objašnjeno.
Slično je pokazao i švedski eksperiment sa vakcinom protiv svinjskog gripa. Muškarci koji su proveli 24 sata bez sna imali su manje antitela petog dana, ali se razlika kasnije izgubila.
Jedna neprospavana noć, dakle, usporava početak odbrane, ali je obično ne ruši trajno.
Ako planirate vakcinaciju, prve dve noći pre nje takođe se računaju. Istraživanja navode da je kratak san u dve noći pred vakcinaciju povezan sa nižim nivoom antitela.
Da li je važnije koliko ili kako spavate?
Kada je reč o imunitetu, broj sati sna i njegov kvalitet ne daju uvek iste odgovore. U istraživanjima o prehladi isprekidan san nije bio povezan sa većim rizikom od bolesti, dok je ukupno trajanje sna imalo mnogo jasniju ulogu.
Ipak, novije istraživanje iz 2025. godine navodi da su često buđenje tokom noći i izražena dnevna pospanost povezani sa većom osetljivošću na infekcije.
Problem je što prekidi sna vrlo lako smanjuju i njegovu ukupnu dužinu. Ako se tokom noći često budite zbog bolova u leđima, vrućine ili neudobnog položaja, do jutra možete imati znatno manje kvalitetnog sna nego što pokazuje vreme provedeno u krevetu. Tako se skraćuju i dublje faze sna koje su važne za normalan rad imunog sistema.
Koliko krevet i uslovi za spavanje utiču na san
Na kvalitet sna utiče i okruženje u kojem spavamo. Dušek koji je izgubio oblik, jastuk koji ne pruža dobru podršku vratu ili materijali zbog kojih vam je tokom noći pretoplo mogu da dovedu do češćeg buđenja i otežaju da se naspavate.
Ako primetite da vam postojeći dušek više ne prija kao ranije, ne morate odmah da ga menjate. Weltner ponuda obuhvata dušeke, naddušeke i jastuke, a naddušek može biti jednostavnije i povoljnije rešenje kada želite da poboljšate udobnost postojećeg kreveta.
View this post on Instagram
Proizvodi imaju OEKO-TEX STANDARD 100 sertifikat, što znači da su materijali testirani na prisustvo štetnih supstanci.
Uzmite u obzir da nijedan proizvod za spavanje ne leči i ne sprečava bolest. Njihova uloga je da vam olakšaju da noću spavate dovoljno dugo i bez nepotrebnih prekida.
Koliko sna vam je zaista potrebno
Stručnjaci preporučuju odraslima da redovno spavaju najmanje sedam sati. Zanimljivo je da se upravo oko te granice pojavljuje i razlika u istraživanjima koja su pratila vezu između sna i prehlade.
Do tih sedam sati često se stiže promenom nekoliko svakodnevnih navika. Pomaže odlazak na spavanje i ustajanje u približno isto vreme, čak i vikendom. Telefon je dobro skloniti pred spavanje, prostoriju provetriti, a kafu i energetska pića izbegavati u kasnijem delu dana.
Ako uprkos tome tri ili više noći nedeljno teško zaspite, često se budite ili se ujutru redovno osećate neispavano, trebalo bi razgovarati sa lekarom. Problemi poput nesanice i apneje u snu zahtevaju stručnu procenu.
