Superćelijska oluja i kako je prepoznati – 7 ključnih znakova

Supećelijska oluja u Srbiji

Najtoplije godišnje doba nam je stiglo koje sa sobom donosi razne pogodnosti, lepo vreme, sunce, kupanje i razne plodove prirode, ali sve to itekako može biti ugroženo jednom nepogodom koja se naziva suprećelijska oluja. Ove nepogode se sve više mogu videti u našim krajevima, neki tvrde da superćelijske oluje ranije nisu postojale, dok stručnjaci objašnjavaju da se radi o sasvim normalnoj prirodnoj pojavi za ovo doba godine.

Superćelijska oluja je jedan od najmoćnijih meteoroloških fenomena, a poznata je i kao mezociklon ili superćelijski olujni sistem.

Ključni znakovi nastanka superćelijske oluje:

Znakovi kako nastaje superćelijska oluja
Autor:Alan Grubelić
  1. Rotirajući oblaci: Mogu biti vidljivi golim okom ili na radarima i jedna su od karakteristika koje imaju superćelijske oluje.
  2. Mezociklon: Formiranje rotirajućeg vertikalnog stuba vazduha unutar oluje je jedan od ključnh znakova suprećelije.
  3. Intenzivna konvekcija: Superćelijske oluje karakteriše snažna vertikalna konvekcija vazduha, što može rezultirati formiranjem snažnih oblaka i oluja.
  4. Superćelijski olujni oblak: Karakterističan oblak koji se često formira tokom superćelijskih oluja je zvani superćelijski olujni oblak, koji može imati izražene vertikalne strukture i rotirajuće delove.
  5. Tornado: Pojava tornada ili rotirajućih vetrova unutar oluje često je povezana sa superćelijskim olujama.
  6. Brze promene u vremenskim uslovima: Superćelijske oluje mogu se brzo formirati i intenzivirati, što rezultira naglim promenama u vremenskim uslovima, uključujući naglo jačanje vetra, padavine i promene temperature.
  7. Meteorološki indikatori: Prisustvo određenih meteoroloških indikatora na radaru i drugim meteorološkim instrumentima, kao što su promene u atmosferskom pritisku, brzini vetra i strukturi oblaka, takođe mogu ukazati na nastanak superćelijske oluje.
Kako se formira superćelija
Izvor:slobodnaevropa.org

Protekle godine smo bili svedoci nekoliko takvih oluja koje su u našoj zemlji načinile popriličnu štetu kako na objektima tako i na usevima, čak su i ljudski životi bili ugroženi.

Isti trend se nastavlja i ove godine, sa izuzetno visokim temperaturama dolaze nam i novi olujni sistemi.

Nepogode su se uvek dešavale, i dešavaće se i dalje ali bitno je znati kako prepoznati superćelijsku oluju, i kako se na vreme zaštiti što je bolje moguće.

Formiranje superćelije iznad Vojvodine
Formiranje superćelije iznad Vojvodine

Mezocikloni nastaju kade se podudare određeni meteorološki uslovi, kao što su visoka vlažnost vazduha, visoke temperature i promene u atmosferskom pritisku. Svi navedeni faktori zajedno stvaraju idealan uslov za formiranje superćelije koja je karakteristična po rotirajućem, vertikalnom stubu vazduha poznatijem kao mezociklon.

Mezocikloni obično nastaju u okviru snažnih konvektivnih oluja.

Glavni uzrok nastanka ovih oluja je diferencijalno zagrevanje povrišine zemlje, što dovodi do vertikalnih pokreta vazduha i formiranja nestabilnih atmosferskih slojeva. Kada se podignuti vazduh susretne sa hladnijim slojevima atmosfere, dolazi do kondenzacije vlage i formiranja oblaka. Rotirajući vetrovi unutar superćelijske oluje doprinose daljem pojačanju mezociklona.

Upoznati smo sa tim da oluje mogu prouzrokovati različite vrste šteta. Uz jaku kišu, grad i munje, one su poznate i po formiranju snažnih tornada, koji mogu naneti ozbiljne štete infrastrukturi, biljnom i životinjskom svetu.

I sama sam bila svedok nastajanja ovih fotografija koje su samo neke koje svedoče pričinjenoj materijalnoj šteti na objektima tokom oluje. Zato je veoma bitno da na vreme primetite šta vam nebo donosi i da na adekvatan način zaštitite sve ono što vam je vredno a pogotovo vas same.

Šteta načinjena superćelijskom olujom
Šteta načinjena superćelijskom olujom

Jaki vetrovi i grmljavina unutar oluje mogu izazvati rušenje drveća, oštećenje kuća i vozila, kao i prekide u snabdevanju strujom. Poplave su takođe česta pojava u područjima pogođenim superćelijskim olujama, posebno ako dolazi do naglog otapanja snega ili dugotrajnih kišnih padavina. Bitno je da ne ostavljate vozila ispod drveća, da obezbedite limene krovove, i sve ono što vam se nalazi na terasama a što vetar može odneti i izazvati potencijalnu opasnost po okolinu.

Šteta nastala nakon oluje širom Srbije

Ove oluje se najčešće javljaju u regionima sa suptropskom i kontinentalnom klimom, gde su promene u temperaturi između dana i noći veoma izražene. Naša zemlja se sve više nalazi u ovakvim uslovima.

Ovi regioni takođe obuhvataju veliki deo Sjedinjenih Američkih Država, posebno tzv. „Tornado Alley“, kao i delove Južne Amerike, Afrike, Australije i ove vrste oluja su sve učestalije u Evropi.

Kako navoid NOAA – američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija, ulazne struje kod ovih oluja mogu da dostignu i brzinu preko 160 km/h i mogu biti odgovorne za stvaranje krupnog grada pa i razornih tornada.

Razumevanje ovih oluja i njihovih karakteristika ključno je za pripremu i zaštitu života i imovine u područjima koja su podložna njihovom dejstvu.

U mnogim komentarima na portalima i društvenim mrežama mogli smo da pročitamo razna mišljenja ljudi od toga kako su ovo normalne prirodne pojave, pa sve do raznih teorija zavere; da su ove oluje veštački stvorene, da se koristi HAARP sistem. Da li ste vi neko ko je imao iskustvo sa ovakvim nepogodama, i kakvo je vaše mišljenje?

Picture of Milica Stefanović

Milica Stefanović

Ćao, ja sam Milica, urednica sam na sajtu Informisani. Diplomirani ekonomista sam po struci, moja prva velika ljubav i neostvarena želja je da postanem novinar. Posle 3 godine provedene na Fakultetu politčkih nauka život me odveo u drugom smeru, ali ipak mi se pružila prilika da bar delić onoga što sam želela i tamo naučila ostvarim pišući za ovaj portal. Razne su sfere mog interesovanja, od informacija koje čine našu svakodnevnicu, pa do raznovrsnih ženskih tema. Veliki sam ljubitelj cveća, prirode, zdravog načina života, i na ovaj način ću pokušati i vama čitaocima da prenesem korisne i vredne informacije koje posedujem.

Podelite :

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest

Ostavi komentar

Saznajte više o nama

Zanima vas ko stoji iza Informisani.rs i zašto radimo ovo što radimo?

Najnoviji artikli

Zapratite nas na Fejsbuku!

Budite u toku sa najnovijim vestima i pričama! Pridružite se našoj zajednici: