Sredina oktobra proći će u duhu stvaralaštva, mašte, pesme i raznih radionica za sve posetioce. Od 19. do 27. oktobra 2024. godine održaće se 67. Beogradski sajam knjiga pod sloganom „Reč je slobodna“ gde će ljubitelji književnosti imaće priliku da pronađu knjige najpoznatijih svetskih i domaćih pisaca.
Kao počasni gosti ove godine su pisci Toni Parsons iz Velike Britanije, David Unger iz Gvatemale i Sjedinjenih Američkih Država i Nataša Rogelja iz Slovenije. Program za najmlađe posetioce vodiće pesnik Ljubivoje Ršumović na temu „kako pisati pesmu“ a porodični dani održaće se 21. do 22. oktobra gde će jedna karta važiti za celu porodicu.
Preko 400 izlagača is Srbije i inostranstva imaće priliku da se pojave na jednoj od najvećih manifetacija u ovom delu Evrope na kome je prošle godine prisustvovalo oko 200.000 posetilaca.
Ovogodišnji počasni gost biće tradicionalno – prijateljska država Kuba čiji se ambasador NJ.E. Lejde E. Rodriges Hernandes srdačno zahvalio ministarstvu Kulture i organizatorima manifestacije za čast koju su ukazali njegoj zemlji.
Kratka istorija Beogradskog sajma knjiga
Dana 23. avgusta 1957. godine, novine su izvestile o Beogradskom sajmu, opisujući ga kao jedan od najimpozantnijih i najhrabrije projektovanih objekata u Evropi. Tog petka, svečano je otvoren prvi međunarodni sajam tehnike, smešten u novom grandioznom kompleksu na obali Save.
Ovaj sajam je odmah postavio visoke standarde, okupivši 1.500 izlagača iz 28 zemalja, što je, za to vreme, bio ogroman uspeh, s obzirom na dominantnu ulogu domaćih izlagača na evropskoj sceni. Samo na ceremoniji otvaranja prisustvovalo je više od 5.000 zvanica, među kojima su bili i brojni gosti iz inostranstva.
Kompleks Beogradskog sajma, završen između 1954. i 1957. godine, bio je delo arhitekte Milorada Pantovića i tima inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića. Njihov pristup, inspirisan funkcionalizmom i ovalnim oblicima, doprineo je jedinstvenosti i prepoznatljivosti sajma.
Hala 1, sa svojom ogromnom kupolom, bila je tada svetska atrakcija, dok je čitav prostor zamišljen kao moderan urbani centar sa povezanim izložbenim halama. Beogradski sajam je postao ne samo privredni simbol, već i značajno kulturno nasleđe Beograda.
Šta očekivati na beogradskom sajmu knjiga 2024?
Vreme i mesto održavanja
Svečano otvaranje 67. Beogradskog sajma knjiga obaviće se 19. oktobra u 18h časova u halama 1, 1A, 2A i 4. Akademik Dušan Кovačević, predsednik Odbora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga naglasio je da je ovo jedna od najvažnijih manifestacija u Srbiji a da je ove godine interesovanje znatno veće u odnosu na prošlu godinu kada je sajam knjiga posetilo skoro 200 hiljada ljudi, te se i ove godine očekuje veliki broj posetilaca.
Radno vreme Beogradskog sajma knjiga je od 10 do 20 časova.
Program
Tokom trajanja sajma kniga biće održane 4 programske celine, od „Hiljadu zašto“ posvećene književnosti za decu i mlade, preko „Pesme sunca“ posvećene poeziji do „Atlasa opisanog nebom“, programa posvećenog nedavno preminulom piscu i akademiku Goranu Petroviću (1961-2024) i celine „Sumljivo lice“, nazvanu po komediji Branislava Nušića.
Radionicu za najmlađe učesnike vodiće jedan od najpoznatijih dečjih pesnika Ljubivoje Ršumović na temu „Kako pisati pesmu“. Porodični dani biće održani od 21. do 22. oktobra gde će jedna karta važiti za celu porodicu, dok će se školski dan koji se tradicionalno održava od 2005. godine.
Cene
| Ulaznica | Cena |
|---|---|
| Pojedinačna ulaznica | 350,00 din |
| Grupna ulaznica | 250.00 din |
| Porodična ulaznica | 1000,00 din |
| Ulaznica za sve dane | 2000.00 din |
| Parking po satu | 200.00 din |
Važno je napomenuti da deca do 8. godina ne plaćaju ulaz!
Prošlogodišnji sajam knjiga
Na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, održanom od 21. do 29. oktobra 2023. godine, predstavljeno je preko 420 izlagača, sa 191.411 posetilaca, što pokazuje da je ovo događaj od izuzetnog značaja za ljubitelje knjiga. Iako precizna statistika najprodavanijih knjiga nije u potpunosti objavljena, nekoliko dela je privuklo veliku pažnju.
Najprodavaniji naslovi obično dolaze iz oblasti beletristike, kao i knjige domaćih autora i nagrađivanih pisaca. Tokom sajma, dodeljene su i nagrade za najbolja izdanja.
Danko Leovac dobio je posebno priznanje za knjigu „Knez Mihailo Obrenović (1823-1868)„, dok je za najbolju dečju knjigu godine u konkurenciji bilo delo Dr Dragane Malešević „Knjige sa kojima se raste„. Iz oblasti nauke i kulturne antropologije, knjiga Evel Gasparini „Slovenski matrijarhat„ takođe je bila istaknuta među nagrađenima.
Značajnu pažnju privukle su i monografije o srpskoj kulturnoj baštini i istorijskim ličnostima, a Andrićev institut iz Višegrada je dobio nagradu za najbolju izdavačku kuću iz dijaspore.
