Uvek tu negde oko Đurđevdana se priča i piše o običajima, šta se sme a šta se ne sme raditi tog dana.
Ali takođe i o nastanku daleko čuvene pesme „Đurđevdan“
Znate li vi kako je nastala pesma Đurđevdan?
Kako je svojevremeno ispričao profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti, nastala je u „vozu smrti“ koji je od Sarajeva zarobljen srpski narod vozio do zloglasnog i daleko „čuvenog“ logora Jasenovac.
Istorijske činjenice vezane za pesmu
Profesor Vidović je te ne toliko daleke 1942 godine imao 20 godina. Kao dobrovoljac je učestvovao u Aprilskom ratu 1941., a već posle nekoliko meseci je uhapšen u Sarajevu i od tada je bio u zatvoru, prvo švabskom pa zatim ustaškom.
Kako navodi bio je živi svedok da se tog 6. maja 1942 na Đurđevdan našao u toj kompoziciji.
Kako je naveo:
Izveli su nas iz zatvorskih ćelija u ranu zoru. Pamtim, bilo je hladno jutro, a ustaše su komentarisale da su Srbima pripremili pravi „Đurđevdanski uranak“.
Kaže da su ih nagurali u stočne vagone bez hrane i vode, ljudi su padali u krize od straha i neizvesnosti, jer nisu znali gde ih vode. Jedan od zarobljenika za koga se tvrdi da je bio član srajevske „Sloge“ od nemoći kao i iz ponosa i prkosa je po prvi put zapevao:
„Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“
Ustaški odgovor na tu pesmu je bio to da pozatvaraju sve šibere u vagonima da bi ostali bez vazduha i deo njih se pogušio pre samog dolaska u Jasenovac.
Od 3000 duša koliko je krenulo iz Sarajeva u Jasenovac je stiglo svega 2000 ljudi, svaki treći zarobljenik je umro, da li od gladi da li od iscrpljenosti, bolesti, ali tek ih je čekao pravi pakao, Jasenovac.
To je glavna verzija kako je nastala pesma Đurđevdan.
Ali, da li ste znali da postoji i druga verzija?
Po drugoj verziji ništa što je rekao profesor Vidović se nalazi u njoj.
I nju je po prvi put ispričao Goran Bregović na RTS-U.
Brega kaže da je pesma ovako nastala:
„Pesme su čudna živa bića. To kada je pod tvojom kontrolom, to još i nekako, ali to se posle otme i živi taj život kao „Đurđevdan“, koji je pravljen za Kusturicu za film „Dom za vešanje“, pa sam onda pravio prepev za ploču „Bijelog Dugmeta“, kao jednu malu ljubavnu pesmu.“
Takođe je naveo da je to zapravo jedan mali omaž Đorđu Balaševiću, koji nikada nije zapisao na ploči, ali to je zapravo pesma kao jedan mali omaž, jer je ishodišni stih za tu pesmu Balaševićev stih „a ja nisam, s onom koju volim“.
U koju verziju priče vi verujete?
