Za vernike je uobičajeno da obraćaju više pažnje na crvena slova u crkvenom kalendaru. Običaj je da se na te datume ne radi ništa u kući i oko kuće. Slično je i sa crnim slovima, koja takođe nose odrešenu težinu.
Ksenija Petrogradska se ne obeležava kao crveno ili crno slovo, ali to ne znači da je zaslužila manje pažnje.
Kao neko ko je posvećen bogosluženju, i često odlazim u crkve, pogotovo manastire Ostrog i Tumane, zainteresovao me je život ove svetiteljke.
U ovom članku ću se osvrnuti na žitije i čudesa Ksenije Petrogradske.
Ko je bila Ksenija Petrogradska?
Sveta Ksenija Petrogradska je jedna od najpoštovanijih svetiteljki Ruske Pravoslavne Crkve, poznata po svom životu punom ljubavi, skromnosti i velikih duhovnih podviga. Živela je u 18. veku u Sankt Peterburgu, a nakon prerane smrti svog supruga, odlučila je da se odrekne svetovnog života i posveti se Bogu.
Rođena je u periodu između 1719. i 1730. godine, dok se o njenom detinjstvu ništa ne zna.
Posle smrti supruga, Ksenija je napustila carski dvor i u potpunosti se predala monaškom životu pod imenom Ksenija. Postala je svetiteljka, a njen dan, 6. februar, slavi se kao dan njenog blaženog prelaska. Njena predanost i dela ostavila su dubok trag u pravoslavnoj tradiciji i veri.
Nju su proslavila njena dobročinstva. Njena posvećenost siromašnima, bolesnima i siročadi bila je neizmerna. S ljubavlju je prilazila svakome ko je bio u nevolji, donoseći utehu i nadu kroz svoje humanitarne aktivnosti.
Žitije Svete Ksenije Petrogradske
Blažena Ksenija Petrogradska je još za života bila poštovana kao čudotvorka. Radi spasenja, ali i iz ljubavi prema bližnjima, ona je na sebe uzela podvig jurodivosti, dok je od Boga dobila dar prozorljivosti.
Na Pomesnom saboru Ruske Pravoslavne Crkve 1988.godine ona je kanonizovana.
Kao što smo spomenuli, ona je živela u XVIII veku u Petrogradu u Rusiji. Njen muž Andrej Fjodorovič Petrov bio je pojac u dvorskom horu. Nakon njegove iznenadne smrti, bez hrišćanskog pokajanja, Ksenija odlučuje da se odrekne svih svetovnih blagodati.
Sa 26 godina je odlučila da otpočne najteži hrišćanski podvig. Da se pravi da je bezumna kako bi, prinevši razum, molila Boga za pomilovanje iznenadno preminulog muža.
Na dan pogreba njenog muža ona je obukla njegovu odeću, na šta su rodbina i prijatelji pomislili da joj je smrt muža poremetila razum. Svi su se sažalili na nju, a ona ih je tešila rečima: ‘Andrej Fjodorovič nije urmo, već se ovaplotio u mene, Kseniju, koja je davno umrla.’ Tada je i počela da luta ulicama Petrograda.
Svu svoju imovinu podelila je sirotinji i crkvi. Lutajući ulicama Petrograda, u muževom odelu, izazivala je pažnju kod drugih, te je često nailazila na podsmehivanja.
U to vreme gradila se crkva na Smolenskom groblju, čiju gradnju je Blažena Ksenija pomagala tajno. Zapravo ona je noću podizala ciglu na skelu. Radnici bi se svako jutro čudili odakle cigla, dok nisu odlučili da noću prate šta se dešava. Došavši na to mesto tokom noći ustanovili su da je to dobro poznata ‘bezumna’ Ksenija.
Vremenom su ljudi shvatili da ona nije samo glupa prosjakinja, već da nosi nešto posebno u sebi. Milostinju je uzimala samo od dobrih ljudi i prosleđivala je siromašnima.
Danju je lutala po ulicama Petrograda kao bezumna, dok se noću sklanjala van grada gde je provodila vreme u molitvi. Prema njenim rečima, u polju je Božije prisustvo bilo vidljivije.
Ubrzo su ljudi počeli da obraćaju pažnju na nju i primetili da se u njenim delima krije duboki smisao. Primećivali su da, ako je Ksenija od nekog nešto tražila, to je bio znak da mu pomaže i spasava ga od nevolje i bede koja će ga zadesiti. S druge strane, ako je nekome nešto davala, tada je u skorijem vremenu očekivala veliku radost.
Majke sa decom žurile su joj u susret da ih blagoslovi ili pomiluje po glavi, uverene da će ih samo jedan dodir Blažene Ksenije isceliti.
U jurodivom podvigu, Ksenija je živela oko 45 godina i smatra se da je svoju dušu predala Gospodu Bogu početkom XIX veka. Sahranjena je na Smolenskom groblju u Petrogradu, čijoj je izgradnji i sama doprinela.
Čudesa Svete Ksenije Petrogradske
Ostao je poznat slučaj kako se Blažena Ksenija pobrinula za spasenje tada još nerođenog deteta. Zapravo, ona je kuću poklonila Paraskevi Antonovoj, koja je pre toga bila podstanar kod nje. Otišla je kod nje i rekla joj kako ona sedi u kući u ušiva čarape, a Bog joj je poslao sina. Vidno zbunjena uputila se na Smolensko groblje.
Na groblju je zatekla puno ljudi, koji su bili okupjeni oko trudne žene koju je oborio kočijaš. Žena je tu na zemlji rodila sina i preminula. Narod nije mogao da sazna ko je žena i da li ima nekoga. U tom događaju, Paraskeva je videla Božiju promisao, uzela je dečaka, usvojila i odnegovala.
Celog života zahvaljivala je Bogu i Blaženoj Kseniji na zapovesti da uzme dečaka za svog sina.
Molitva Svete Ksenije Petrogradske
Molitva pomaže čoveku da se poveže sa Bogom. Smatra se da molitva Svetoj Kseniji Petrogradskoj najviše pomaže onima koji imaju problema sa novcem, koji su nezaposleni ili imaju ljubavnih problema.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ovo je molitva Svete Ksenije Petrogradske:
“O, sveta sveblažena mati Ksenijo!
Ti si pod zaklonom Svevišnjega živela vođena i ukrepljivana Bogomajkom.
Glad i žeđ, studen i vrelinu, uvrede i gonjenja pretrpela si, dar prozorljivosti i čudotvorstva od Boga si dobila i pod zaštitom Svemogućeg pokoj našla. Sada te Sveta Crkva kao miomirisni cvet proslavlja stojeći na mestu tvog pogrebenja, pred ikonom tvojom svetom i kao živoj, koja si sa nama, molimo ti se: primi molitve naše i prinesi ih prestolu Milosrdnog Oca nebeskog i imajući smelost pred Njim, izmoli večno spasenje onima koji tebi pritiču, obilje blagoslova za dobra dela i pregnuća naša i izbavljenje od svih nedaća i žalosti.
Zastupi svetim tvojim molitvama pred Prestolom Svemilostivog Spasitelja našeg nas nedostojne i grešne.
“Pomozi, Sveta blažena mati Ksenijo, deci da se svetlošću Svetoga krštenja ozare i pečatom Duha Svetoga zapečate, da se dečaci i devojčice u veri, čestitosti i bogobojažljivosti vaspitavaju i uspeha u učenju imaju, da se bolesni i slabi iscele, porodičnu ljubav i slogu nispošlji, monahe udostoj da se dobrim podvigom podvizavaju i od uvreda ih ogradi, pastire u kreposti Duha Svetoga učvrsti, narod i zemlju našu u miru i spokojstvu sačuvaj i sažali se na one koji su u predsmrtni čas lišeni pričešća Svetim Hristovim Tajnama.
Ti si nam nada i uzdanje, brzo uslišenje i izbavljenje, tebi blagodarnost uznosimo i s tobom slavimo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i kroz sve vekove.
Amin!”
I za kraj
Sveta Ksenija Petrogradska ostavila je neizbrisiv trag kroz svoja dela, a njeno ime i danas inspiriše vernike širom sveta. Njena predanost veri, dobrotvorni rad, i verovanje u čuda čine je istaknutom ličnošću čiji značaj prevazilazi granice vremena i prostora.
Kroz posvećenost veri i nesebičnu ljubav prema bližnjima, Sveta Ksenija je postala simbol istinske hrišćanske milosrdnosti. Njena jednostavnost i poniznost podsećaju nas da je svaka nesebična žrtva vredna nagrade, ne samo na ovom svetu. U ovim izazovnim vremenima, njen život treba da nam bude primer – kako ljubav, vera i humanost mogu biti naše svetle tačke.
