Ko je izmislio školu? Od Antičke Grčke do savremenih škola

Škola i obrazovanje su neizostavni u našim životima. U današnje vreme gotovo je nemoguće zamisliti ostvarivanje uspešne karijere bez kvalitetne edukacije. Ali, da li ste se ikada zapitali ko je zapravo izmislio školu?

Tvorac onoga što danas smatramo modernim školama je Horas Man, dok su koncept učenja izmislili kineski vladari Jao i Šun. Za domaće zadatke imamo da se zahvalimo čuvenom italijanskom tutoru Robertu Nevilisu, a kao tvorac ispita i testova, zasluge je pokupio profesor Heni Fišel još u 19-om veku.

Ideja okupljanja učenika na jednom mestu zarad učenja je praksa koja postoji hiljadama godina. Pogledajmo kako se obrazovanje razvijalo od Antičke Grčke, Rima, Indije i Kine, pa sve do savremenih škola i fakulteta kakve imamo danas.

Antička Grčka

U Antičkoj Grčkoj, obrazovanje je bilo važno za razvoj mladih. Dečaci iz bogatih porodica su sa 16 godina odlazili na višu edukaciju kako bi proučavali filozofiju i retoriku.

Retorika je bila ključna veština za one koji su želeli da postanu uticajni u ovoj civilizaciji i kulturi. Neki od najvećih “oratora” u ovoj civilizaciju su postali to što jesu zahvaljujući ovoj vrsti obrazovanja.

Znati kako govoriti i osvojiti publiku značilo je da možete da vodite političke skupove ili postanete poznati na simpozijumima.

U gradu-državi Sparti, dečaci su sa šest godina napuštali svoje porodice i ulazili u državni obrazovni sistem koji je imao za cilj da im usadi disciplinu i poslušnost.

Sa 16 godina, priključivali su se organizaciji poznatoj kao „kripteia,“ vojnoj policiji. Bili su poslati da prežive u divljini Mesinije, gde su morali sami da se snalaze i zastrašuju lokalno stanovništvo.

Obrazovanje u Sparti je stavljalo akcenat na snagu, vojnu obuku i vođstvo, što je na kraju krajeva, bila i osovina države i njene dominacije u tadašnjem dobu.

Antički Rim

U Antičkom Rimu nije bilo zvaničnih škola. Umesto toga, porodice su zapošljavale tutore koji su podučavali decu kod kuće. Uslovi za učenje su varirali.

Dok su tutori bogatih porodica radili u udobnosti i sa visokokvalitetnim resursima, mnogi drugi su predavali u mnogo skromnijim uslovima. Istoričar Svetonije je opisao učionicu kao peristil, dvorište ili trem.

Neki učitelji su čak održavali časove na otvorenom, u javnim prostorima kao što su ulice ili trgovi. Kako je vreme prolazilo, obrazovanje je počelo da se organizuje u većim grupama.

Kvintilijan je verovao da je škola bolja od kućnog obrazovanja zbog društvene zajednice kojoj su učenici imali pristup.

Tako, dok su neki tutori imali samo nekoliko učenika, Kvintilijan je imao velike grupe u svojim školama za gramatiku i retoriku.

Antička Indija

U Antičkoj Indiji, obrazovanje je bilo nešto što je bilo organizovano oko figure gurua. Deca su jako mlada napuštala porodicu i dom kako bi živela sa guruom u onome što se zvalo gurukul.

Ovaj oblik obrazovanja nije zahtevao nikakve školarine, nego je bio potpuno besplatan, ali je zavisio od fizičkog rada. Dok je guru brinuo o svemu, obezbeđujući hranu, odeću i sklonište, od dece se očekivalo da svakodnevno rade na zemlji.

Tako su na svoj način “plaćali” svoje obrazovanje. Indija je u suštini imala dva sistema obrazovanja: vedsku i budističku.

Vedski sistem je pokrivao ritualno obrazovanje, metriku, gramatiku, fonetiku i astronomiju, uz istoriju, logiku i razmišljanje.

U budističkom sistemu, deca su učila o pravu, izvođačkim umetnostima, etici, umetnosti, arhitekturi i vojnoj nauci.

Antička Kina

Što se tiče Antičke Kine, obrazovanje je bilo izuzetno razvijeno. Prve škole su stvorene još za vreme dinastije Sja (2070 p.n.e.-1600 p.n.e.).

Škole su bile podeljene na one za decu plemića i one za decu običnih građana. Državne škole su bile isključivo za decu plemića i sastojale su se od osnovnih škola i visokih koledža.

S druge strane, seoske škole su bile podeljene na četiri nivoa: šu, sjang, ksju, i sjao. Studenti koji su se dobro pokazali u šu su napredovali u sjang i tako dalje.

Najuporniji i najvredniji studenti su mogli stići do sjao i eventualno imati šansu za odlazak na koledž. Bio je ovo veoma napredan obrazovni sistem.

Škole u srednjem veku

Škole u srednjovekovnoj Evropi su pretežno vodile crkve. Cilj ovih monaških i katedralnih škola bio je da obučavaju buduće sveštenike i monahe.

Učenje je uglavnom bilo fokusirano na versku edukaciju, čitanje i pisanje latinskog jezika, kao i proučavanje svetih spisa. Studenti su učili da pamte i tumače biblijske stihove, upoznaju živote svetaca i razumeju teološke koncepte.

Hrišćanske moralne i etičke vrednosti su bile dominantne, sa učenjima o sakramentima, Deset Božjih zapovesti i principima hrišćanskog života. Pored religijskog obrazovanja, studenti su takođe učili o aritmetici, pisanju i gramatici.

Većina ovog obrazovanja bila je povezana sa praktičnim veštinama potrebnim za društvo: aritmetika je bila uglavnom ograničena na osnovne računice povezane sa trgovinom, dok je pisanje bilo ključno za komunikaciju, vođenje evidencije i kreiranje verske dokumentacije.

Horas Man i izum moderne škole

Iako su srednjovekovna Evropa i antičke civilizacije imale svoje sisteme obrazovanja, ne mogu se smatrati “modernim” školama.

Osoba koja se smatra čovekom koji je izmislio školu, ili onim što danas smatramo modernom školom je Horas Man. Rođen 1796. godine, Man je bio predvodnik obrazovnih reformi u američkoj državi Masačusets.

Nakon što je postao sekretar za obrazovanje 1837. godine, sproveo je jednu od najvećih obrazovnih reformi u američkoj istoriji. Kao sekretar za obrazovanje, Man je držao konvencije za učitelje, držao predavanja i uvodio reforme.

Jedna od najbitnijih stvari koju je Man uradio bila je da ubedi svoje savremenike da donesu zakone koji podržavaju obrazovanje finansirano porezima. Ove “zajedničke škole,” pod kojim imenom su bile poznate, stvorene su da obrazuju svu decu bez obzira na region i pošto su bile finansirane porezima, sva deca su mogla da ih pohađaju.

Ono što je bilo izuzetno napredno za vreme u vezi ovih škola bilo je to da su svi učitelji morali imati istu osnovnu obuku. Oni su morali pohađati “normalne škole” ili koledže za obuku učitelja kako bi se obrazovali dovoljno da bi mogli da podučavaju svoje učenike.

Ovo je značilo, u teoriji, da će svi učitelji imati istu, standardizovanu obuku. Manova ideja je bila da ujedini decu iz svih društvenih slojeva kroz obrazovanje i stvori zajedničko iskustvo učenja.

Verovao je da će obrazovanje u zajedničkim školama pomoći da se premosti jaz između manje bogatih i privilegovanih, što bi u krajnjoj liniji, stvorilo ravnopravnije društvo.

Temelji modernog obrazovanja i škola u Srbiji

Hiljade studenata svakodnevno prođe pored Platoa ispred Filozofskog fakulteta i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu, ni ne sluteći da prolaze pored srca istorije visokog obrazovanja u Srbiji.

Naime, Knez Mihailo Obrenović je 1863. godine doneo Zakon o utrojstvu Velike škole. Iako je Miša Anastasijević inicijalno planirao da ovu palatu da u miraz Đorđu Karađorđeviću, Velika škola je na kraju ipak postala kolevka srpskog visokog obrazovanja.

Velika škola je bila preteča Univerziteta u Beogradu, koji je osnovan 1905. godine. U ovoj školi su učili i predavali neki od najvećih srpskih umova poput Jovana Cvijića, Josifa Pančića, Mihaila Petrovića Alasa i Jovana Skerlića.

Još neke zanimljivosti

• 1799. godine, švajcarski pedagog Johan Pestaloci je osnovao prvu modernu osnovnu školu.
• Prvo zvanično obdanište osnovao je Fridrih Francuski 1837. godine.
• Univerziteti Kembridž i Oksford su osnovani još u 13. veku.
• Sve do 17. veka obrazovanje je bilo privilegija isključivo muškaraca iz viših društvenih slojeva.
• Tek od 17. veka ženama je dozvoljeno obrazovanje, barem je tako bilo u većim gradovima.
• Prve osnovne škole koje su žene mogle da pohađaju počele su da se osnivaju tek u 18. veku.