Kada čujete milenijalci, šta prvo pomislite?
Pa vrlo verovatno na prve generacije koje su odrastale sa novijim tehologijama, pametnim telefonima i internetom, sa veoma lakim protokom informacijama.
To su generacije rođene između 1981. i 1996. godine (neki kažu i „Petar Pan generacija„) gde se i moja malenkost ubraja.
Neki kažu i najbaksuznija generacija.
Imala je velik potencijal kada pogledate vreme u koje su odrasli.
Digitalna revolucija, ali je ipak sve nekako pošlo naopako, došla i ta čuvena 2008, svetska kriza, recesija, otpuštanja i poskupljenje života, ništa gore za mladu osobu, pa na sve to i pandemija kovid-19.
Šta bi sve trebalo da znate o njima?
Za njih (nas) kažu da su eskeprti u novim tehnologijama da za svaku sitnicu imaju ili veb-sajt ili neku aplikaciju, da ne planiraju brak pre trideseti neke godine, da vole da putuju da žele da steknu iskustva pre obavezivanja za ceo život.
Za svaku svoju nedoumicu koriste „gugl“ i „guglaju“ sve, od najboljih destinacija za letovanje do najboljih košarkaških lopti.
Kažu da su(smo) u isto vreme i liberalno i socijalistički orijentisani, što može da ima smisla, zbog odrastanja u turbulentno i prelazno i vreme i društvo.
Imaju puno, možda čak i previše neosnovanog samopouzdanja. Misle da zaslužuju mnogo više nego što realno jeste.
To se primeti vrlo lako posetom društvenim mrežma, tu se vidi da je sve prepuno slika sa raznih putovanja i prikazivanja života lepšim nego što zapravo jeste, a time više zavaravaju sebe nego svoje posmatrače.
Prilično su „širokoumni“ i današnje tabu teme kao „nebinarne osobe„, „transrodne osobe“ i njihova pitanja za njih su svakodnevnica i ne predstavlja im ništa čudno, dok ako isto postavite pripadniku generacije „X“ (generacije pre milenijalaca) biće u najmanju ruku frapirani.
Veoma im je važno da budu finansijski obezbeđeni i slobodni, tako i vremenski. Baš zbog toga neki pokreću svoje male biznise u oblastima marketinga i prodaje, neki i veoma uspešno.
Beže iz kandža svojih roditelja koji su im ceo život servirali, da treba da završe fakultet i da se zaposle u nekoj velikoj korporaciji, te će tu imati dobre plate, siguran posao i to je to, što se danas kaže „od 9 do 5“
Ironija svega ovoga je to što u pogledu na ostale generacija zarada milenijalaca je voma niska i niža od ostalih generacija. Zašto? Pa zato što su oni bili najviše pogođeni svetskom ekonomskom krizom 2008. godine, te u Grčkoj za njih imaju naziv „generacija 700 evra„.
Još jedna odlika je da su veoma imuni na reklame, i svesni marketinških trikova velikih kompanija, pa te iste imaju problem kako da dopru do njih.
