Pomeranje sata na zimsko i letnje računanje vremena u Srbiji se kao i u mnogim evropskim zemljama praktikuje više decenija. Ova praksa ima svoje korene u energetskim uštedama i povećanju produktivnosti tokom dana, ali u poslednje vreme se sve više preispituje njen značaj i efekti.
Često čujem da su ljudi nezadovoljni ovim pomeranjem sata, kada nam je mrak već u 16h! Ali šta da radimo, šta je tu je, pa je potrebno preduzeti sledeće korake.
Zimsko računanje vremena počinje u noći između 26. i 27. oktobra, u 3h ujutru kazalje treba vratiti na 2h i tada zvanično počinje zimsko računanje vremena.
Sadržaj
Toggle1. Istorija pomeranja sata
Prva ideja o pomeranju sata pojavila se još u 18. veku. Smatra se da je osnivač ove ideje Bendžamin Franklin, koji je 1784. godine predložio da se ljudi bude ranije kako bi se iskoristilo više dnevnog svetla, čime bi se smanjila upotreba sveća. Međutim, zvanično uvodjenje ove prakse došlo je mnogo kasnije.
Tokom Prvog svetskog rata Nemačka je bila prva zemlja koja je 1916. godine uvela letnje računanje vremena kako bi smanjila potrošnju uglja. I druge evropske zemlje su ubrzo sledile taj primer. Nakon rata, ova praksa je privremeno ukinuta, ali je ponovo zaživela tokom Drugog svetskog rata i kasnijih ekonomskih kriza.
U SFRJ praksa pomeranja sata uvedena je 1983. godine kao deo mera štednje energije. Od tada se u Srbiji i ostalim zemljama regiona sprovodi pomeranje sata dva puta godišnje, pri prelasku na letnje i zimsko računanje vremena.
2. Kako funkcioniše pomeranje sata?
Zimsko računanje vremena: Počinje uvek poslednjeg vikenda u oktobru, kada se sat vraća za jedan čas unazad (sa 03:00 na 02:00). Ovo omogućava raniji izlazak sunca i više svetla u jutarnjim časovima tokom zimskih meseci.
Letnje računanje vremena: Počinje uvek poslednjeg vikenda u martu, kada se sat pomera za jedan čas unapred (s 02:00 na 03:00). Na taj način se dan produžava, što omogućava duže dnevno svetlo popodne.
3. Razlozi za uvođenje i prednosti
Štednja energije je bio prvobitni cilj pomeranja sata, posebno u tim vremenima kada je glavni izvor energije bila električna energija. Ljudi su duže mogli da koriste prirodno svetlo tokom dana. Smatralo se da pomeranje sata podstiče produktivnost što se na kraju nije ispostavilo kao istinito.
4. Kontroverze i problemi
U poslednjih nekoliko godina, sve više se govori o negativnim efektima pomeranja sata. Kritičari ističu sledeće:
- Zdravstveni problemi: Promene u ritmu spavanja mogu da izazivu nesanicu, umor i stres. Ruska akademija nauka došla je do podataka koji pokazuju da se pomeranje sata povezuje sa povećanim brojem srčanih udara za 1,5 put i broj samoubistava se povećava za 66%.
- Energetska efikasnost: Efekti štednje energije su postali zanemarljivi u savremenim uslovima.
- Dezorijentacija i produktivnost: Promena vremena može izazvati konfuziju i uticati na produktivnost, naročito kod dece.
5. Planovi za ukidanje pomeranja sata
Na nivou Evropske unije se već nekoliko godina vodi rasprava o ukidanju sezonskog pomeranja sata. Evropski parlament je 2018. godine Evropski podržao inicijativu da se pomeranje sata ukine, ali do sada nisu sve članice postigle dogovor o tome da li će trajno ostati na letnjem ili zimskom vremenu.
Iako Srbija nije članica EU, postoji tendencija da se prati regulativa EU i da se usklade promene u vezi sa računjanjem vremena. Za sada, međutim, ova praksa se nastavlja i očekuje se da će se sat pomerati i u narednim sezonama dok ne bude doneta konačna odluka.
6. Zanimljivosti
- Rusija i Belorusija su 2014. godine ukinule sezonsko pomeranje sata i ostale na stalnom zimskom vremenu.
- Island i Kina ne praktikuju pomeranje sata.
- Neki delovi Sjedinjenih Američkih Država (poput Arizone i Havaja) ne primenjuju letnje računanje vremena.
Zaključak
Pomeranje sata na letnje i zimsko računanje vremena u Srbiji je praksa od 1983. godine, ali sve češće se postavlja pitanje da li je ona i dalje potrebna. Iako je prvobitno imalo cilj da doprinese energetskoj efikasnosti, danas se prepoznaju i mnoge negativne posledice.
U narednim godinama može se očekivati da Srbija, prateći promene u Evropskoj uniji, odluči o mogućem ukidanju ove prakse, čime bi se vreme trajno uskladilo ili na letnje ili na zimsko računanje.