Napomena:
Informacije u tekstu služe samo za opšte informisanje i ne zamenjuju lekarski pregled, dijagnozu ili terapiju. Lečenje hemoroida zavisi od simptoma, stadijuma bolesti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Pre bilo kakve procedure ili operacije obavezno se konsultujte sa lekarom, gastroenterologom, proktologom ili hirurgom.
Kada se prvi put pojave neprijatni simptomi u analnoj regiji, većina ljudi prvo pomisli na kućne metode. To je razumljivo, jer je tema osetljiva, a simptomi često blagi i prolazni.
Problem nastaje kada se ta ista logika primeni i na situacije koje to nisu, na primer kada se krvarenje automatski protumači kao bezopasno, samo zato što je hemoroidalna bolest uobičajena pojava.
Pravo pitanje nije samo kako pristupiti hemoroidi lečenje kod kuće, već i kako prepoznati trenutak kada kućna nega prestaje da bude dovoljna i preporučuje se da posetite lekara.
U tabeli ispod imate pregled simptoma, mogući uzrok i šta da radite u tom slučaju, a u tekstu ispod čemo sve lepo objasniti.
| Simptom | Šta može značiti | Šta uraditi |
| Svetlocrveno krvarenje na toaletnom papiru | Unutrašnji hemoroid, fisura | Javiti se lekaru ako se ponavlja |
| Tamna krv ili krv pomešana sa stolicom | Može biti ozbiljniji uzrok koji nije hemoroid | Hitno javiti se lekaru |
| Svrab i iritacija oko analnog otvora | Spoljašnji hemoroid, iritacija kože | Lokalna nega, pregled ako traje |
| Jak bol koji se naglo pojavio | Tromboza spoljašnjeg hemoroida | Pregled lekara, ne čekati |
| Osećaj pritiska i nepotpunog pražnjenja | Unutrašnji hemoroid, prolaps | Pregled kod proktologa |
Kućne metode su prvi korak kod blagih simptoma
Ako su simptomi blagi, kratkotrajni i jasno povezani sa tvrdom stolicom, naprezanjem ili dužim sedenjem na WC šolji, kućne mere su najčešće dovoljan prvi korak. To važi i za povremeni svrab, peckanje ili lakšu nelagodnost koja se javlja posle naprezanja, a smiruje se za dan ili dva uz mekšu stolicu i manje pritiska.
U ovoj fazi, lečenje hemoroida se najčešće svodi na promenu navika, ne na intervenciju:
- AAFP preporučuje oko 25 do 35 grama biljnih vlakana dnevno, kroz voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice, uz postepeno uvođenje kako bi se izbegla nadutost.
- Uz to ide najmanje 1,5 do 2 litra tečnosti dnevno, pri čemu voda daje najbolji efekat na omekšavanje stolice.
- Vreme provedeno na WC šolji trebalo bi da bude ograničeno na 5 do 7 minuta.
- Tople sedeće kupke preporučuju se u trajanju od 10 do 15 minuta, dva do tri puta dnevno, posebno kada je prisutan bol ili iritacija.
Prema podacima koje navodi Mayo Clinic, gotovo tri od četiri odrasle osobe će se u nekom trenutku života suočiti sa hemoroidima, što ovu temu čini znatno manje neobičnom nego što se čini onima koji je prvi put proživljavaju.
Meta-analiza je obuhvatila 7 randomizovanih studija sa 378 pacijenata i pokazala da vlakna smanjuju rizik od perzistiranja simptoma za 47%, a rizik od krvarenja za 50%.
Gde se uklapaju lokalni preparati kod akutnih tegoba?
Kod blažih i akutnih tegoba, lokalni preparati mogu imati mesto u širem pristupu koji uključuje mekšu stolicu, manje naprezanja i bolju higijenu, ali ne kao zamena za te osnovne mere, već kao njihova dopuna.
Anorektalni gel za hemoroide Rectovenal Acute se koristi za ublažavanje simptoma kao što su svrab, peckanje, iritacija, bol ili vlaženje koji prate akutnu fazu hemoroidalne bolesti. Reč je o medicinskom sredstvu u obliku hidrogela koje sadrži tanine iz ekstrakta kore hrasta i flavonoide diosmin i hesperidin.
Prema dostupnoj kliničkoj studiji iz 2015. godine, sprovedenoj na 328 pacijenata u 5 ambulanti i 8 apoteka, više od 70% ispitanika je prijavilo smanjenje ili prestanak simptoma poput svraba, krvarenja, bola i peckanja u roku od sat vremena od primene.
Studija je bila neinterventna i otvorena, bez placebo kontrolne grupe, što treba uzeti u obzir pri tumačenju rezultata. Ovakav preparat ima korisnu ulogu kod blažih tegoba, ali ne zamenjuje pregled ako su prisutni alarmantni znaci poput jakog bola ili upornog krvarenja.
Pre upotrebe svakog lokalnog preparata pročitajte uputstvo i obratite se lekaru ili farmaceutu, posebno u trudnoći, kod hroničnih bolesti ili kada se simptomi ponavljaju.
Kada je vreme za lekara?
Lekaru se treba javiti kod:
- krvarenja,
- jakog bola,
- naglog i bolnog čvora,
- simptoma koji se pogoršavaju ili ponavljaju,
- promene ritma pražnjenja creva,
- neobjašnjivog gubitka težine,
- tamne ili lepljive stolice
kao i u svakoj situaciji kada postoji sumnja da problem možda nije tipičan za hemoroide.
NHS izvori posebno naglašavaju da svako rektalno krvarenje treba proveriti kod lekara, jer iako je najčešći uzrok zaista benigan, krvarenje može poticati i od stanja koja zahtevaju drugačiji pristup.
Pregled ne znači automatski operaciju. Najčešće služi da se potvrdi da je reč zaista o hemoroidima i da se isključe drugi mogući uzroci, pre nego što se uopšte razmišlja o bilo kakvoj intervenciji.
Kako izgleda pregled hemoroida i zašto ne treba odlagati?
Pregled hemoroida je najčešće kratak, rutinski i mnogo jednostavniji nego što pacijenti očekuju. Njegov cilj nije da vas odmah pošalje na operaciju, već da lekar proveri da li su simptomi zaista posledica hemoroida ili postoji drugi uzrok koji treba isključiti.
Najčešće izgleda ovako:
- Kratak razgovor o simptomima – Lekar će vas pitati kada su tegobe počele, da li imate bol, svrab, peckanje, krv na papiru ili u WC šolji, zatvor, proliv ili osećaj čvorića oko anusa.
- Pitanja o stolici i navikama – Važno je reći da li dugo sedite na WC šolji, da li se naprežete, koliko često imate stolicu i da li se njen izgled promenio.
- Spoljašnji pregled analne regije – Lekar najpre pogleda da li postoje spoljašnji hemoroidi, otok, crvenilo, ranica, fisura ili bolno zadebljanje.
- Digitalni rektalni pregled – Ako je potrebno, lekar sa rukavicom i lubrikantom pažljivo pregleda završni deo creva jednim prstom. Pregled traje kratko. Može biti neprijatan, ali ne bi trebalo da bude izrazito bolan.
- Pregled proktoskopom ili anoskopom – Kada se sumnja na unutrašnje hemoroide, lekar može koristiti mali instrument za bolji uvid u analni kanal. Pacijent najčešće oseća pritisak ili blagu nelagodnost, ali procedura traje svega nekoliko minuta.
Unutrašnji hemoroidi često ne izazivaju bol, jer u toj zoni creva nema iste gustine nervnih završetaka kao na koži oko anusa. Zbog toga se često prvo primete tek kada počnu da krvare, dok spoljašnji hemoroidi, koji se nalaze ispod kože, mnogo češće izazivaju bol i nelagodnost.
Pregled ne znači da ćete odmah morati na intervenciju. U većini slučajeva lekar prvo preporučuje promenu ishrane, više vlakana i tečnosti, pravilnije pražnjenje creva, lokalne kreme, čepiće ili lekove za omekšavanje stolice.
Kada je potrebna operacija hemoroida?
Operacija se ne predlaže odmah čim se pojave hemoroidi. Najpre se procenjuje stadijum bolesti, jačina simptoma i odgovor na kućno ili ambulantno lečenje.
Hemoroidi se najčešće dele na četiri stadijuma:
- I stadijum – Hemoroidi su unutra, ne ispadaju napolje, ali mogu krvariti. Obično se leče ishranom, vlaknima, tečnošću, kremama i regulisanjem stolice.
- II stadijum – Hemoroidi ispadaju pri napinjanju, ali se sami vraćaju. Najčešće se prvo pokušava konzervativno lečenje, a po potrebi i ambulantne procedure.
- III stadijum – Hemoroidi ispadaju napolje i moraju rukom da se vrate. Tada se češće razmatra intervencija, naročito ako se tegobe ponavljaju, postoji krvarenje ili osećaj stalnog pritiska.
- IV stadijum – Hemoroidi su stalno napolju i ne mogu da se vrate. Ovo je stadijum u kojem se najčešće predlaže hirurška procena.
Koje ambulantne procedure i hiruške opcije postoje
Pre operacije se često razmatraju manje procedure.
Kod unutrašnjih hemoroida lekar može predložiti podvezivanje gumicom, gde se gumica postavlja na bazu hemoroida kako bi se prekinuo dotok krvi. Hemoroid se zatim smanjuje i otpada nakon nekoliko dana. Postoje i druge metode, poput sklerozacije, infracrvene koagulacije ili elektroterapije.
Ako su hemoroidi veliki ili se stalno vraćaju, može se raditi klasična operacija, odnosno hemoroidektomija. Tokom nje hirurg uklanja višak hemoroidalnog tkiva koje izaziva krvarenje, bol ili ispadanje. Operacija se obično radi u anesteziji, najčešće traje oko 20 do 30 minuta, a pacijent često ide kući istog dana ili sutradan.
Postoje i druge hirurške opcije, kao što su stapled hemoroidopeksija, kojom se hemoroidi vraćaju na mesto i fiksiraju, ili HAL procedura, gde se podvezuju krvni sudovi koji hrane hemoroide. Izbor metode zavisi od stadijuma, položaja hemoroida, prisustva spoljašnjih hemoroida i procene hirurga.
Važno je znati da operacija nije kazna niti prvi korak lečenja. Ona se razmatra tek kada jednostavnije mere nisu dovoljne ili kada su hemoroidi toliko izraženi da značajno narušavaju kvalitet života.
Kako da pratite svoje simptome i da donesete ispravnu odluku
Umesto da se simptomi prate nasumično, korisno je voditi jednostavnu internu proveru tokom prvih sedam dana kućne nege, sa kontrolnim tačkama na trećem i sedmom danu.
Na trećem danu proverite:
- da li intenzitet simptoma opada iz dana u dan,
- da li je krvarenje potpuno odsutno ili se javlja samo u tragovima koji se smanjuju,
- i da li bol ostaje blag i predvidiv, odnosno javlja se samo prilikom pražnjenja creva, a ne i van njega.
Ako su sva tri odgovora pozitivna, kućna nega se nastavlja do sedmog dana. Ako se na bilo koje od pitanja odgovori negativno već na trećem danu, to skraćuje rok čekanja i pregled treba zakazati ranije, bez čekanja punih sedam dana.
Ova dva kontrolna trenutka, treći i sedmi dan, daju jasniju osnovu za odluku nego oslanjanje na osećaj da „još malo treba sačekati“.
Za kraj
Kućne metode imaju realnog smisla kod blažih tegoba povezanih sa tvrdom stolicom i naprezanjem, i u tim slučajevima često budu dovoljne same po sebi.
Granica za lekara, međutim, mora biti jasna i nepokolebljiva, naročito kod krvarenja, jakog bola i simptoma koji ne prolaze ni posle nedelju dana doslednog pristupa.
Lečenje hemoroida ne treba da bude pogađanje, već informisana odluka zasnovana na tome šta telo zaista pokazuje.
